E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 132

KOSTI PESNIKA
Posle svake napisane pesme, ona bi postajala starija za dan.
Ponekad bi bacila pogled na svoje radove, ali nikada ih nije čitala
iznova. Šta znači proživeti ono već duboko doživljeno? Ništa. I da li je
moguće? Nije. I roman je napisala o ponovnom suočavanju sa delima.
Podvukla je da je to novela o sagledavanju rada izvođača rekvijema.
Nije vredelo.
Sama činjenica da je podloga za pisanje tu, izbrisala bi svaku
drugu potrebu, osim nužne za pisanjem.
Godine su prolazile, naslovi pesama su bili brojniji od minuta u
danu tih godina.
Eno lude - ne vidi ništa (zbog planine naslaganih stranica koji joj
zaklanja pogled na život).
Otkrila je novi stil pisanja:
Glava joj je puna stihova i šta će biti kad i oni narastu do vrha
lobanje?
Nema vremena o tome da razmišlja.
Nema.
Radi, radi, radi.
A ta pčela iznad groba - krilom piše što joj ona drugom stranom
cveta šifrirano diktira.
U potpisu - kost raspala.
132