E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 127

DA LI PESNIK SPAVA?
Otvori oči i zna šta će učiniti. Napisaće pesmu.
Nikad se ne dvoumi - stih, proza ili mešavina... to san zna. Zato
je i bio košmaran, miran ili ni po čemu izdvojen od snova gomile
spavača.
Ipak, ipak, i u tom slučaju, pesma bez nedoumice postala bi
pesma koja se razlikuje od uputstava noćnih krvnih tokova.
Kad sve ovo dugo razmetanje smesti na neki vid podloge, okrene
se leđima prema prozoru, skine čarapu (samo jednu), zatvori oko -
levo, prestane da diše punim plućima i spremi se za novi san (običan,
košmaran, preterano dosadan...)
Da, uvek se lingvistika, sama po sebi, rasprostre preko njenog
tela. I leti, i zimi; to je već stil opredeljenja apstraktne psihonebuloze,
nikada planirane, mada uvek slutnjom očekivane - inspiracije.
I preko drugog oka, da ne zaboravim!
Tako smrt nalaže, mora.
A kako bi pesma nastala? Kako?
127