E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 124

PEJZAŽ LIKA
U menjačnicu je ušla osoba i pitala:
- Izvinite, dobio sam ovaj novčić; ne vidm dobro i nisam siguran
da li je strana valuta ili domaća, davno izbačena?
Radnica je pogledala i tiho rekla :
- Jedan evro.
- Prikupljam novac za operaciju mladog stvora; ne bih čuvala
tako sitno, razmenite mi, može?
-Da, ali 80 dinara
- Ne 100?
- Ne, metalni se ne razmenjuje kao papirni...
-Uhh, dobro, dobro, dajte... treba da uplatim
Radnica je dala, opet je pogledala i pitala:
- A za koga prikupljate?
- Evo, pročitajte...
Suza je suzu stizala kao u bajci o Trnovoj Ružici... izbilo je nešto
nedefinisano
- Život je.. život... juče sam čula, i prekjuče, i sada.. ne mogu...ne
mogu više... nisam samo lice sa šaltera, ja sam stvarna... evo Vam još
20, moram lično da nadoknadim zacrtanih 100!
Od tada, i osoba, i radnica neprestano misle: kako nacrtati
čoveka iznutra? Prava slika nije kopija fotografije iz prolaza. Nije, evo,
jedna svoju odmah cepa. Gle! I druga svoju!
Nebo, nacrtaj nas - samo ti osveljavaš mračna, tajna,
nerazjašnjena pitanja "Šta je život, šta? I otkud u njemu to nalik na ja?
Oh!!!
124