E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 119

KRPICA
Zašto krpica, koju pocepam i bacim, ne padne na zemlju, ili pod,
ili bilo gde, samo ne tu gde pada? Zašto? Zašto ne otplovi rekom do
ušća? Bilo kog! Ovog, onog, nepostojećeg! Zašto ne odleti do kljuna
lešinara? Zašto?
Moguće je zato što krpice nema. Kako bi postojala krpica u
rukama koje su, mesto nje, davno odsečene?
Nikako da shvatim o čemu priča ševa u mom sitnom mozgu.
Čupam joj levo pa desno krilo ne bih li sve razjasnila. Oh, krpica i dalje
pada tu gde hoće! Gušim se, mama!
119