E-BOOK Marina Adamović - Poznato o nepoznatom | Page 110

ROMAN U PAR REČENICA
Dete se nasmejalo i potrčalo majci u zagrljaj.
Igrom slučaja, saplelo se, palo i zaplakalo. Igrom drugog slučaja,
majka se nije uznemirila. To dete imalo je sreće - palo je preko
majčinog trbuha (odakle se rađa dete?).
Detalj: ona je pretpostavila da nije još doraslo toj brzini i
oduševljenju (nikada se ni na tren nisu rastajali). Potrčala je i sama
prema njemu, u trenu pala da bi ga zaštitila. Zato se nije uzbudila - šta
je krv na kolenima, bradi, prstima i pseća fekalija na usnama, prema
onome što bi bilo da je maleni pao i prošao isto?
E, to ne bi podnela; podnela bi prijavu protiv odgovornosti
majke u sebi;
presudu bi donela ona van, koja neprestano misli na blago
nesagledivo izašlo iz zaštitnog trbuha. Rez na njemu od pre par
godina, pečat je prihvatanja odgovornosti i po cenu smrti.
Sine, želim ti ... želim... osetićeš jednom šta.. (sada? dobro,
do..bro - Egziperi će ti pokazati zvezdu sa koje ti šaljem svoje srce;
ono ne umire nikada)
110