NEŠTO , NEŠTO , NEŠTO
Čovek je prinuđen da razmišlja . Žalosno , ali tako jeste .
On je čovek . Zaključujemo po vijugama čeonih bora , lepršanju trepavica , dahu u * i izvan * grudi ... Ipak , nešto nedostaje . Nešto sitno , jedva očigledno , ali toga nigde ! To maleno Ništa , promenilo je definiciju Čoveka .
Poređajte kockice , okrenite glavu , neko se prišunja i jednu izvuče , šta će se desiti ? Kockica će biti , ali u kom obliku ?
Povlačim ono davno naučeno " čovek je prinuđen da razmišlja jer je čovek ."
On nije čovek ; a to što ispisuju čeone bore , trepavice , dahtanje , to poseduje i moj pas avlijaner , a nikada ne bih pomislila : ČOVEK JE . Daleko bilo ! Puj-pike-ne važi ... i uopšte nije tužno . ON je nešto za oplakivanje , prihvatam , ali čovek - ne , Možda i jeste ; dvoumim se o kome sam počela priču ? O bebi ! Da ! Tako je izbrazdana , kapcima šara , udiše duboko , o , vrlo , vrlo ! Evo , plačem i ja - u tom duetu mi je i dementnost igračka !
89