Marina Adamović – NEPOSTOJANJE
SAZNANJE
prvi šum zore
udara u doboš
dana
zvezde su utonule u zagrljaj
snova
senke su odlazile stazom
bagrenjara
svemir se približio staklenom ne
miru
jasno se ukazala povorka grana
gmizavaca
leptira kopitara
svi su ravnomerno uzdisali
izdisali
i lizali
kap s izvora prastarih planina
najzad sam shvatila svrhu postojanja
da
kasno kasno
ali
ipak
jesam
i sebi u lice otvoreno priznala
- TO je TO ... TO .. jasno krasno
snovi ka sno vide
ali
zadnji šum zore seća me na
prvi
klanjamo se zvezdi kapi i leptiru
galaksija i ja SKUPA
186