Ради лакшег сналажења , историчари су поделили време на камено , метално , бронзано ... тачније , поделили су прошлост на епохе . Могло би се констатовати да се отворило ново поглавље у људској историји - пластично доба !
Задржите се мало на кеси коју сте добили у продавници приликом куповине . Колико пута ћете је искористити , а колико је потребно да се иста разгради и нестане са лица Земље ?
Да ли сте знали да када бисмо развукли све пластичне кесе које се произведу на годишњем нивоу , имали бисмо довољно материјала да обмотамо Земљу 7 пута ! Признаћете да је то заиста велика количина једнократног отпада које прети да нас потпуно затрпа .
Брзо , дохватите најближу флашицу воде . Примећујете ли нешто чудно ? Да ли вас је икада занимало зашто се на пластичним боцама у којима се продаје флаширана вода налази датум рока трајања ? Од кад вода представља кварљиву робу ?
О овим и многим другим важним стварима које доводе у питање постојање целокупног живог света , говорили су наши гости из ,, Центра за развој идеја ’’. Предавање је уприличено у библиотеци школе , а госте је довела професорка биологије Сандра Јевремовић Крстић . У занимљивој интерактивној радионици , на којој су узели учешћа и чланови Радионице креативног писања коју води Тања Таубнер Гајић , ђаци наше школе су се упознали са једним од основних проблема екологије , а то је управо пластика и њена примена , чули како да , почевши од себе , мењају понашање ради опште добробити .
Размислитислимо заједно о свему овоме ! Катарина Гојковић 4 / 7
Седим у излогу . Гледам пролазнике . Чекам када ће неко поново да ме купи да би ме се убрзо заситио и сигурно ме се отарасио . Сећам се ... та девојчица ме је добила за свој седми рођендан . Обожавала ме је . Била сам њен најлепши поклон и постала сам центар њеног света . Дала ми је и необично име . Назвала ме Микаса . Где год би ишла , водила је и мене . Тако сам упознала свет . Девојчица ме је пазила као ружу под звоном од стакла . Била сам тако срећна . Али , након неког времена , када је одрасла , ја сам све чешће остајала на полици док је она била напољу са својом тада најбољом другарицом . Да ... тачно се сећам када ме је њена мајка ставила у кесу и бацила . Сама , остављена и повређена , чекала сам свој крај јер претпоставили сте већ - ја сам лутка од пластике . Требало је да ме рециклирају и од мене направе нову лутку која ће вероватно имати исту судбину као и ја .
И тако ... седим у излогу , гледам пролазнике ... Чекам када ће неко поново да ме купи и желим , тако желим да ме се нова девојчица не засити брзо и да ме се не отараси на начин као она пре . Седим ... и питам се зашто ме нико не види !
Теодора Глигоријевић 1 / 6
( прича настајала током радионице везане за екологију , дакле – наизглед неспојиво могуће је да се споји !)