СВАКО ИМА СНОВЕ...
Владимор Набоков („Лолита“, „Смех у тами“, „Очајање“, „Пнин“...) посветио је свој живот
писању и лептирима! Његова колекција од преко четири хиљаде и триста лептира налази се у
Музеју упоредне зоологије на универзитету Харвард.
Набоков је волео да црта ове инсекте и да им надева чудесна имена. Скице је поклањао својој
супрузи Вери.
Сан му је био да ухвати лептира својих снова. И једном, док је седео у омиљеној књижари на
Медисон скверу, наједном се појавио лептир који ће бити назван по њему - Plebejus –
(Lysamtra) Cormin Nabokov. Писац је успео да га ухвати. Да, свако има снове.
...МНОГИ И ЧУДЕСНЕ НАВИКЕ...
Фридрих Шилер, немачки песник, драматург, филозоф, преводилац (драме: „Разбојници“,
„Дон Карлос“, „Виљем Тел“...; есеји: „О наивном и сентименталном песништву“, „О естетичком
образовању човека...) није могао да пише ако на радном столу није имао труле јабуке.
Балзак („Људска комедија“, заједнички назив за све његове романе) и Волтер (француски
писац, историчар и филозоф, „Кандид“, „Филозофска писма“, „Филозофски речник“...) познати
су по томе што су екстремне количине кафе конзумирали током дана (и ноћи).
Вилијам Батлер Јејтс (ирски песник и драмски писац) имао је обичај да јури градским улицама,
млатара рукама, мрмља, па би пролазници помишљали да је реч о луталици која је изгубила
разум.
Едгар Алан По (амерички писац кратких прича и романа са хорор елементима и крими темама)
био је напросто луд за својом мачком Катарином, која је „надгледала“ његов рад и увек била
на њему док пише.