De Nobis 13 | Page 26

СТИСНУТА ПЕСНИЦА Устаните, драги ученици. Ионако ћете цео живот седети на бироу. Први час посветићемо Србији. Прва лекција – штрајк. Ништа не брините – биће допунске наставе. Што се тиче школства уопште – па, реч је о племенитој идеји: ако вредно радимо, марљиво учимо, затварамо очи пред пропустима одраслих, наших васпитача, вођа и предавача, доживећемо да једнога дана дигнемо кредит како бисмо своје малишане послали у клупе. фотограф, фоткаће венчања и дечије рођендане, а Славица, она што је писала најлепше писмене задатке, савршено ће срочити пет хиљада триста двадесет једно мотивационо писмо и приложити га уз свој CV који нико неће да прочита. Не оптерећујмо се превише једначинама јер нисмо сви једнаки. Математику ћемо баталити јер ћемо бити у сталном минусу, а када је о хемији реч, ни на њу нећемо трошити време – довољно је има у храни коју једемо. Обратимо пажњу на лица наших другара. Можда се међу њима крије неки нови министар или посланица, коју ћемо у једном тренутку молити да нам нађе посао у државној фирми. Што се ликовног тиче, за црни квадрат и не треба много талента. То је тунел кроз који ћемо пролазити у колони по један. Неки Ђорђе постаће Џорџ, а Урош Рос, онда када се буду одселили на Нови Зеланд, заувек. Међутим, постоји и опција да се остане овде. Па не можемо ваљда сви да одемо. Пера, који је сањао да постане уметнички Физичко? Мало ћемо се истезати до следеће плате, увежбавати чучњеве под теретом дугова, а онда – спринт јер: баба је примила пензију! Устаните, драги ученици. Ма није све баш толико црно као што изгледа. Али је лакше када се подели са неким. Спасојевић Радмила 2/6