Шта је по Вама одлучујуће када је у питању
избор будућег занимања?
Сматрате ли да су ученици заинтресовани за
ваш предмет?
Најважније
је
открити
право
интересовање, љубав према неком позиву.
Онда треба одмерити pro et contra, а ту
спадају могућности уписа на факултет,
тежина студија тј. избор предмета на
факултету,
могућност
каснијег
запошљавања... Ако превагне ЗА, онда из
тога произилази и огромна упорност...
Наравно, ја то кажем САДА, у овим
годинама, нисам тако добро промишљала
када сам ја правила избор...
Ха, па како који ученик... Деца дођу са већ
формираним
осећањем
спрам
неког
предмета (уколико су га имали у основној).
Онај ко је волео историју у основној, свакако
је неће замрзети поред мене... У суштини, ја
мислим да то сви знају, мени предмет
служи да се преко те материје савладају
неке друге методичке ствари, технике
учења, асоцијативне методе... Све оно што
је и касније потребно за целоживотно
учење...
Како сте Ви изабрали баш историју?
Да ли мислите да је са наставе неправедно
изостављен елемент хумора?
Историја ми није била прва љубав... Моја
љубав су језици... Ишла сам у тзв. усмерену
школу где смо се од другог разреда
опредељивали за неки од четири смера:
друштвено-економски, природни, језички
или математички. Ја сам изабрала језички.
Од трећег разреда смо бирали још уже
усмерење по смеровима и занимањима, ја
сам изабрала смер језичке и музејске
струке, занимање преводилац - сарадник.
Наравно, предмети које смо имали су били у
складу са усмерењем. Сећам се, средом сам
имала 6 часова само (различитих) језика.
Да, а латински све четири године, хахах.
Елем, нисам имала ни физику, ни
математику, ни биологију... Пошто су ми
језици стварно добро ишли, ја одлучих да
нема потребе да их тако детаљно
изучавам на Филолошком факултету
(младост, лудост) и одлучих да упишем
нешто на Филозофском, двоумила сам се
између историје и психологиј. Историја је
однела победу... Не могу рећи да се кајем,
али волела бих да предајем и страни језик...
Не мислим УОПШТЕ да је изостављен
елемент хумора. Мени је веома забавно на
часовима, посебно кад испитујем... Не знам
шта под тим подразумеваш, можда нисам
разумела питање.
Причали сте нам једном приликом да Вам се
не свиђа систем оцењивања од 1-5, тада сте
споменули и Вашу идеју оцењивања од 1-8.
Објасните нам то?
Па да, сматрам да су недовољне само
четири позитивне оцене (то је мање него
што их имају на факултету - тамо је пет
прелазних). Требало би да се некако
прошири тај дијапазон - сматрам да су
двојке често веома неправедне оцене, а о
томе да све петице нису исте – то и да не
спомињем. Мислим да није праведно да 1, 2,
2 буде закључно два, или 2, 2, 3 такође
закључно два, а најцрње ми је оно на крају
школске године кад некако и 1, 1, 2 постане
два. Мислим да би се баш лепо позитивне
оцене распоредиле у дијапазон од 2 до 8 и да
би награђивање било праведније.