„Реци, кад би мој осмех блед,
Растопио се као цвет
Пола сан а пола лед.
Кад бих још једном
Могао да волим...
Да л би ми тад било добро свуд,
И живот био мање луд?
Или бих и тад као сад
Морао да се смешим и разболим,
И да умрем?
Кад бих још једном
Осетио да волим, волим?“