Овога пута желимо да представимо Тамару Живић 1/5 изванредну каратисткињу (са
којом сигурно не бисте хтели да се нађете на борилишту )
De nobis: Колико дуго се бавиш каратеом?
Тамара: Скоро десет година.
De nobis: Када си схватила да је то прави спорт за тебе?
Тамара: У четвртом разреду отприлике, када сам и почела активно да се бавим каратеом
тј. када су почели успеси.
De nobis: Како је све то изгледало на почетку?
Тамара: Било је тешко али сам временом навикла (све је ствар навике) тако да сад не бих
могла да замислим дан без тренинга.
De nobis: Како успеваш да ускладиш тренинге са школом?
Тамара: Није нимало лако ускладити једно и друго посебно јер желим да на оба поља
будем успешна.
De nobis: Да ли ти професори излазе у сусрет када су у питању изостанци?
Тамара: Са неким професорима немам проблема, али често наилазим на неразумевање.
De nobis: Познато је да спорт захтева одређена одрицања. Чега си све ти морала да се
одрекнеш зарад спорта који волиш?
Тамара: Имам јако мало слободног времена, па бих навела да сам морала првенствено да
се одрекнем излазака који су ми постали мисаона именица, користим неких месец дана у
јулу као одмор али већ у августу почињу припреме...
De nobis: Досадашњи успеси у каратеу?
Тамара: За сад имам браон појас, три године сам првакиња Србије у млађој B