DATA - Internet ogledalo specijalno izdanje IO 191 DATA SPECIJAL - Page 14

Zaključak brojnih izveštaja Opser-
vatorije kao i same rezolucije EP je
bio jednoglasan - blockchain itekako
ima svoj potencijal i nije u koliziji sa
GDPR uredbom. Štaviše, prepoznate
su znatne prednosti ove tehnologije
u zaštiti podataka putem enkripcije i
pseudoanonimizacije, dok istovreme-
no omogućava izgradnju celog novog
okvira za transparentnost, integritet
podataka i praćenje podataka koje ne
bi bilo moguće arbitrarno menjati. S
tim u vezi, nalazi ove evropske insti-
tucije su da je mogućnost primene
široka i da će uticati na skoro sve se-
ktore ekonomije.
Uz ovo se izdvajaju poziv za decen-
tralizacijom baza podataka u kojima su
sačuvani privatni podaci građana EU
kako bi se smanjio prostor za nedoz-
voljeni pristup, kao i decentralizacijom
infrastrukture korišćenjem blockhain
čvorova i servera. Naposletku, pose-
bno se iscrtava, spram usaglašavanja
sa GDPR uredbom, da će „privatne,
permisione blockchain mreže ko-
jima se upravlja konzorcijumima
kompanija ili vladinim agencijama
moći daleko lakše da primene slovo
GDPR uredbe nego što je to slučaj
sa javnim blockchain mrežama.”
Trenutno stanje
Vođeni znatiželjom, istraživanjem
mogućnosti same tehnologije koje su
obavljali kao istraživači Univerziteta
u Beogradu, kao i na tragu ono-
ga što će doneti GDPR regulativa u
kontekstu zaštite privatnih podataka,
osnivači kompanije Blinking su se sa-
stali i diskutovali o primenama i sme-
ru u kojem blockchain tehnologija
može otići. Iznova su dolazili do istog
zaključka u vezi sa trenutnim stanjem
na internetu, kao i javnim blockchain
Internet ogledalo - specijalno izdanje - DATA
mrežama. Ljudi komuniciraju i oba-
vljaju razmenu većinom preko inter-
neta. Međutim, dok je internet po-
stajao sve više svakodnevni deo naših
života, siguran i bezbedan digitalni
identitet nikada nije kreiran.
Trenutno stanje nam kaže da ve-
lika količina ličnih, privatnih podata-
ka, kao i informacije o našem kreta-
nju i potrošačkim navikama, su u ruka-
ma tehnoloških giganata koji su nam
zauzvrat u toj razmeni ponudili svo-
je servise besplatno. Postavlja se pi-
tanje koliko su svi na tu razmenu sve-
sno pristali, što nas je i dovelo do pre-
ispitivanja pozicije i moći ovih kom-
panija od strane regulatornih tela i
institucija. S druge strane, kreatori ja-
vnih blockchain rešenja su otišli u dru-
gi ekstrem, obećavajući ljudima kom-
pletnu privatnost kroz anonimizaci-
ju svih podataka. U osnovi ovi sistemi
počivaju na navodnoj izgradnji global-
nog opšteprihvaćenog standarda di-
gitalnog identiteta. Tu nije sasvim ja-
sno kako se može očekivati da kom-
panije pristanu na kreiranje globalnog
standarda za digitalni identitet bez for-
malne potvrde istog.
Nijedan od ova dva pristupa, po mi-
šljenju osnivača Blinkinga, nije ispra-
van. Kroz akademsku i istraživačku de-
latnost u informacionim tehnologi-
jama, kao profesori Fakulteta or- kroz osnivanje softverske kompanije
koja je razvijala napredna biometrijska
rešenja, stekli su dovoljno iskustva da
znaju na čemu počiva identitet i njego-
va uspešna digitalizacija. Dok sa jedne
strane imamo želju krajnjih korisnika za
što većom privatnošću, sa druge ima-
mo regulativu usmerenu na terorizam
i korupciju nacionalnih i međunarodnih
agencija. Potrebno je bilo naći kom-
promisni pristup digitalnom identite-
tu i uskladiti potrebe za privatnošću i
zaštitom podataka pojedinaca sa in-
teresima društva i kompanija.
U želji za postizanjem bezbednije i
pouzdanije potvrde korisničkog iden-
titeta u svakodnevnom životu na inter-
netu najdalje je otišao Google popu-
larizacijom dvofaktorske autentikacije.
Ipak, da bi bili zaista sigurni u pouz-
danost nečijeg identiteta pored ono-
ga što neko zna (šifra) i onoga što
ima (uređaj) najbezbednija auten-
tikacija pretpostavlja postojanje i
trećeg pristupa - ono što neko jeste
(biometrijski modalitet). Na osnovu
takvog poimanja digitalnog identite-
ta, višegodišnjih istraživanja na polju
biometrijskih podataka i pravog tre-
nutka u razvoju permisionih blockchain
rešenja, nastao je Blinking. Pod ovim
poslednjim smatramo uspehe koji su
nastupili kroz open-source inicijativu
Hyperledger, prevashodno razvoj Fabric
ganizacionih nauka Univerziteta u
Beogradu, i sa druge strane poslovnu, blockchain mreže, čemu je najviše do-
prinela kompanija IBM.