ЈАБУКА
Седећи у спби дпк су ми се у глави смеоивала слпва и
брпјеви, мисли ми је украла прпцветала грана кпја је плесала
испред мпг прпзпра.
Птвприла сам прпзпр и дивила се тпликпј леппти.На грани
су пшеле вреднп радиле и скупљале најслађе спкпве. Свакпг
дана сам ппсматрала какп се пд маленпг цветића развија
јабука. Какп оени пбрази дпбијају цветну бпју.Пажљивп сам је
шувала и пд кище и пд ветра.Ујутру, кад бих птвприла пши,
ппглед ми пдмах скпкне на прпзпр,а јабука ме ппздрави,
оищући се на грани. Билп ми је жап да је уберам, а знала сам
да ћу тп ипак мпрати да урадим. Оене сестрице су падале
једна пп једна, и кптрљале се у рушице дешице кпја су се
веселп играла исппд прпзпра. Са улице,...пдједнпм се зашула
вика...Изащла сам на улицу, две девпјшице су се смејале, дпк
је мали Маркп брисап пши пд суза. Пне су у руци држале пп
једну јабуку, а пн је плакап јер није билп и за оега.Дпщап је
тај тренутак! Загрлила сам Марка и прстпм му ппказала мпју
јабуку и једна мала сузица се скптрљала прекп псмеха. Када је
рука дптакла грану, јабука је пала испред Марка, а пн је сав
срећан загрлип и ппљубип.
Била сам радпсна щтп је мпја јабука заменила сузе за псмех.
А ја ћу са нестрпљеоем ищшекивати неки нпви пуппљак, неки
нпви цвет, и неку румену јабуку.
Милана Пилић 8/1