Piše: Mladen Milosavljević
FOUND FOOTAGE
FENOMEN NAVODNOG DOKUMENTARIZMA
Kada je francuski reditelj Žan - Lik Godar, davne
1959. godine, snimio svoj rediteljski debi „Do poslednjeg daha“ (A Bout de Souffle), kojim je najavio
početak francuskog novog talasa on je, u velikoj
meri, upotrebio i formu koja karakteriše današnji
found footage. Formalno se oslanjajući na dokumentarne filmove Žana Ruša i Roberta Flaertija, kao i na
filmove Džige Vertova, inicirao je stvaranje filmskog
pravca koji karakterišu gruba i oštra montaža, ubedljiv dokumentaristički ambijent, kao i snimanje kamerom iz ruke. Filmske kulise velikih evropskih studija,
zamenila je ulica. Filmske dive, zvezde i zvezdice, zamenili su obični momci i devojke, a do tada striktan
i jasan filmski jezik, znatno slobodnija forma i (nešto
kasnije) čuvena „super osmica“.
Sve ovo dešava se i danas. Tehnika neophodna za snimanje filma postala je dostupna gotovo svakome, a brojni found footage filmovi postaju popularni preko noći.
Svetska kinematografija je u proteklih tridesetak godina, obogaćena za veliki broj naslova ovog tipa, od kojih
se neki danas svrstavaju u klasike. Što se samog pravca
tiče, on se u najvećoj meri oslanja na žanr dokumentarnog i na žanr filma fantastike, odn. horora. Veoma
je pristupačan i praktičan, budući da ne zahteva veliki
budžet, strogo poštovanje filmskog jezika, kao ni neku
naročitu tehniku. Dovoljni su želja, nešto sredstava, ekipa i dobra priča. Što se samog found footage podžanra
tiče, njegova osnovna karakteristika, kako i sam naziv
kaže, jeste priča kreirana na osnovu tzv. pronađenih
video snimaka. Korišćenje forme dokumentarnog filma
ili televizijske reportaže je neizostavno.
To su uglavnom priče lišene starog Hičkokovog pravila, da film predstavlja život iz koga su izbačeni svi
dosadni momenti. Upravo ovi „dosadni“ momenti,
čine okosnicu najvećeg broja found footage naslova.
Radnju ovakvih filmova, moguće je podeliti na nekoliko potencijalnih klišea koji se javljaju.
Najčešće su to:
1) Priče o grupicama snimatelja koji upadaju u nevolju
i završe tragično (Cannibal Holocaust, C’est arrivé
près de chez vous, The Blair Witch Project, REC, Diary od the Dead, Trollhunter, The Tunnel, Reel Evil,
Grave Encounters... )
2) Priče o običnim ljudima koji snimajući, sasvim
slučajno, postanu svedoci nečeg nesvakidašnjeg
(Alien Abduction: Incident in Lake County, Cloverfield, Paranormal Activity, Chronicle, The Dinosaur
Project, Nawiedzona Polska, The Bay, Evidence...)
3) Priče o ukletim ili zaposednutim stambenim objektima ili mestima (Death of a Ghost Hunter, Paranormal Entity, Grave Encounters, Documenting The
Grey Man, Hollow...),
4) Priče o manijacima i serijskim ubicama (C’est arrivé près de chez vous, The Last Horror Movie, Long
Pigs, Lake Mungo, Evil Things, Exibit A, Megan is
Missing, Be My Cat: A Film for Anne).
5) Priče koje u sebi sadrže kombinaciju nekih od
nabrojanih elemenata.
Pre dve godine i srpska kinematografija je dobila
svoj found footage i to ne jedan, nego tri. Na 8.
Festivalu srpskog filma fantastike, svets