Autor: Danilo Obradović
NI TRILOGIJA NIJE ONO ŠTO JE NEKAD
BILA... KRIVIM ONOG TERMINATORA,
A I DŽORDŽA LUKASA. IMALI SU PO
DOBRA TRI FILMA (DOBRO, OBA TABORA TREĆIM DELOM NE MOGU BAŠ
DA SE POHVALE), ZAVRŠILI SU PRIČU,
AL’ ONDA IM JE PALO NA PAMET DA JE
JOŠ DOSTA PARA OSTALO KOD PUBLIKE, PA ŠTO IM NE BI MALO ZAVUKLI RUKU U DŽEP. IZAŠLI SU NASTAVCI I NOVE TRILOGIJE. ISTIM STOPAMA
KRENUO JE I SPAJDERMEN, BETMEN,
PITER DŽEKSON, JER SVA TA PUBLIKA
I SVI TI NOVČANICI SE NE MOGU TEK
TAKO OSTAVITI NA MIRU.
Doba izumiranja je najbolji film o Transformersima do sada što, nažalost, nije neki
uspeh. Prva tri dela su pratila određeni
šablon: blentavi heroj, prelepa devojka (i
naravno romansa), nekakav humor koji
uključuje robotske genitalije, američke zastave, opasni vojnici i, tu i tamo, poneki robot. I naravno, razuman čovek se zapita šta
će im humor i ljubakanje kad sve što želimo
su džinovski roboti koji se mlate i izazivaju milionsku štetu (nešto što majstoru spektakla, Majklu Beju ne bi trebalo da zadaje
muke, ali posle tri filma - to je ono što smo
iznova dobijali.
Nekome je palo na pamet da sabere minute u kojima smo gledali istinsku borbu
između dva ili više robota i zbir za prva tri
filma je iznosio 19 minuta! Celih 19 minuta u
više od sedam sati filma.
ČETVRTA SREĆA?
Ipak, zamerke su bile očigledne i spamovane
na svakoj mogućoj i danas čoveku poznatoj
platformi, pa se javio tračak nade kad je najavljen novi nastavak sage o Transformersima.
Promene jesu uvedene. Šia Lebuf je zauzet
krađom scenarija i nervnim slomovima, pa
ga je zamenio iskusniji Mark Volberg. Prazne
lepotice iz ranijih filmova je zamenila manje prazna Nikola Pelc koja dosta emotivnije
otvorenih usta zuri kroz prozor ili u kameru.
Roboti prvi put imaju malo karaktera i nisu
više nejasne siluete koje reže i umiru, a da im
ne znamo ni ime (realno, osim Optimusa i
Megatrona, roboti su bili kartonski stereotipi
i topovsko meso). Najvažnije, borbe između
samih Transformersa, na koju i u ovom filmu
čekaš dobrih sat vremena, ima dosta više
nego u prethodnim nastavcima. Al’ da se ne
zalećemo, sve je ovo napredak u odnosu na
ranije filmove što, kao što rekoh, nije veliki
uspeh. Na našu veliku žalost.
Kao svetlost na kraju tunela tu su Dinoboti.
S tim što je ta svetlost samo blic fotoaparata, a ne sunce koje bi nas ozeble, ogrejalo. Dinoboti su bili važan deo trejlera i
nagoveštavaju se tokom celog filma da
bi se onda javili na samom kraju, maltene
niotkuda, malo izlupali Deseptikone (koji su
se vratili, čisto da vas obavestim) i ponosno stajali na svetlosti zalazećeg sunca tokom odjavne špice. I ostaje samo pitanje zašto?! Zašto na takav način protraćiti taj
neverovatno vredan adut?
23