Piše: Bojan Marjanović
Kratkotrajna jaja
Nevena je bila jedna.. Pa, jedna sasvim u redu devojka. Ne mogu reći da sam je
dobro poznavao. Za takvo što je potrebno vreme, nepregledan niz minuta, sata i dana.
Ipak, nas dvoje smo imali nekoliko svojih momenata. Upoznao sam je na vrlo izlizan
način. Ona je bila slobodna, ja sam bio slobodan, imali smo zajedničke prijatelje koji su
želeli da nas upoznaju. Natalija i Bojan, ti prijatelji, najskladniji su par koji sam ikada
upoznao u životu. Pomišljam da su gotovo medicinski fenomen. On piše u novinama,
ona čita njegove tekstove i govori mu da su sjajni. Ona prevodi nekakvu poeziju sa
francuskog, on čita te stihove i doživljava višestruke orgazme. On kuva, ona donosi
karte za koncert. Ona iznenada njemu donosi čašu vina, on njoj prilazi tiho dok radi i
nežno je masira. Kada se svađaju, čini mi se, rade to samo zato da bi potonji seks bio što
žešći. Nema ništa slađe od seksa u ime pomirja, to znam čak i ja koji nikada nisam bio u
skladnoj vezi. Pretpostavljam da vam, verovatno, ove pojedinosti o Bojanu i Nataliji izgledaju neobično kada ih iznosi neko ko, po svoj prilici, nije sveznajući pripovedač. Ako
ste pomislili tako nešto, u pravu ste – ja te informacije zapravo ne posedujem. Opisao
sam vam kako zamišljam da idealan par funkcioniše – gotovo filmski. Opisao sam vam
kakvoj sam vezi uvek težio.
nastavak na 90. strani
19