Autor: Jovana Dimitrijević
PROŠLOG MESECA SMO IMALI PRILIKU DA GLEDAMO PREMIJERU FILMSKOG SPEKTAKLA- FILM GODZILA.
OVE GODINE SE NAVRŠAVA TAČNO
ŠEZDESET GODINA OD PRVE VERZIJE
OVOG FILMA. U MEĐUVREMENU SIMBOLIKA ČUDOVIŠTA SE MENJALA, KAO
I NAČINI SNIMANJA I PROBLEMATIKA
KOJOM SE FILM, U SUŠTINI, BAVI.
Sećam se da je Godzila iz 1998. godine,
takođe, bio vrlo iščekivan film koji je
poprilično razočarao. Zapravo, kako
koga, zavisi šta ste želeli da gledate u
bioskopu.Ovo za razočarenje se neće
ponoviti, kada je reč o ovoj verziji.
Ono što je najbitnije je da je scenario filma veoma sličan originalnom filmu iz pedesetih godina. Ovo nije samo
čudovište koje razvaljuje grad bez
ikakvog razloga. Setite se samo kako
je izgledala Godzila devedestih. Da li
samo mene podseća na razmaženo
derište u pelenama koje se igra po gradu? Tada je tema potpuno promašena,
sve je postavljeno na najniži nivo- daj
da gledamo rušenje, specijalne efekte, opaaaaa. Ovaj put nije tako. Ne
kažem da nema specijalnih efekata, ima
ih. Ali ovo ,,čudovište’’ je nešto potpuno drugačije! Ko je gledao original,
seća se da je Godzila bila sva u užasnim
ožiljcima. U tom trenutku je to bio
simbol za patnje ljudi koji su preživeli
tragediju u Hirošimi i Nagasakiju. I ovaj
put su vidljive rane, a možete mu videti i facijalne ekspresije i povremeno ga
možda, samo MOŽDA, i razumeti.
Što se tiče glumačke ekipe, pun pogodak. Tu su da oboje priču u ljudske
i toplije tonove. Gospodin Vajt iz serije Čista hemija i ovaj put blista. Izgleda da je postao sam po sebi preporuka za filmove i serije u kojima glumi.
Da li uopšte postoji još neko ko ga ne
zna? Eto, on je primer kako i u zrelim godinama možete postići vrtoglavi uspeh.
Koliko god mi se dopadao Brajan Krenstoun ipak bih izdvojila i Elizabet Olsen. Konačno da se izvukla iz senke svojih sestara i ispade da je možda baš ona
najsjajniji biser ove porodice. Osim njih,
i ostatak ekipe u filmu je već dokazao
svoje kvalitete pa im možete verovati i
opustiti se uz film.
Muzika je, takođe, kvalitetna i vraća se
izvornom obliku iz pedesetih godina.
Zapravo, veliki deo filma se bavi istom
problematikom kao original, i ovaj put
je to vidljivije nego inače. Da, možete i
sami zaključiti da je Godzila zapravo sinonim za ljudsku nepažnju i uništavanje
prirode, za prirodne katastrofe kojima smo sami doprineli. Oseća se
apokaliptična nota kroz ceo film i
možda nekoga i uspe da razmrda i navede ga da razmisli o tome koliko (ne)
poštujemo svet oko nas.
AKO VAM SE
FILM DOPADNE,
POGLEDAJTE I...
THE HOST, 2013.
23