Autor: Lazar Kovačević
DOBRODUŠNA I SNAŽNA ŽENA
ZAPOČINJE POTRAGU ZA SINOM
KOGA SU ČASNE SESTRE PRODALE
ZA TRIČAVU SUMU. TIME SE OTVARAJU SVE, SAMO NE SVETA VRATA
PRIČE O „PRESVETIM“ PODUHVATIMA KATOLIČKE CRKVE SREDINOM
DVADESETOG VEKA. IAKO JE OVAKO
TEŠKA ŽIVOTNA PRIČA SAMA PO SEBI
DOVOLJNA DA ZAINTRIGIRA GLEDAOCE, DŽUDI DENČ (FILOMENA) KAO
JUNAKINJA OVOG EMOTIVNOG PUTOVANJA, DALA JE POSEBNU DRAŽ
SVAKOJ SCENI. PAŽLJIVO BIRANOM
EMOCIJOM, TOPLIM POGLEDOM I
KRATKIM LEKCIJAMA O ŽIVOTU USPELA JE DA NAS NATERA DA RAZMISLIMO DA LI SMO DOVOLJNOPROMISLILI O NEKIM POSTUPCIMA, DA LI
SMO PAŽLJIVO BIRALI REČI KOJE SMO
IZGOVARALI, DA LI SMO TIME NEKOGA POVREDILI...
okrutnog novinara, koji je pokušavao
da sklopi svaki detalj ne razmišljajući o
tome da li će nagaziti crkvene kanone.
Iako je ovo prevashodno drama, u nju
se vrlo inteligentno utkao humor. Šaljive
dosetke, izgovorene od strane Filomene,
u kombinaciji sa britanskim šarmom
„hladnog“ novinara Martina (Stiv Kugan)
dobitna su kombinacija za kratki predah
od Filomenine potrage. Denč-Kugan tim
uspeo je da nam izmami osmeh na lice
kada god je to bilo potrebno.
Emotivni put od grešnice do heroja, Džudi je prošla uz mnogo skrivenih
suza, dubokih misli i žrtvovanje onoga što majka najviše voli – svog deteta. Prikazivanje filma znatno je ohrabrilo mnoge da potraže isti odgovor koji
je Filomena pedeset godina tražila, jer
nažalost ovakve grozote sprovedene
pod plaštom svetosti crkvenih zdanja i
visoke moralnosti njihovih domaćina,
uništile su živote mnogih majki sredinom dvadesetog veka.
Flešbekovi su mudro iskorišćeni da nam
verno dočaraju svaki detalj Filomenine
prošlosti. Uz njeno zamišljeno lice, gde
svaka bora nosi svoju tugu i slike koje
su nam se smenjivale pred očima, lako
smo uplovili u priču koju je Filomena
želela da ispriča. Osetili smo je, nije nam
bilo teško. Njen topao pogled uspeo je
da omekša naša, ali prvenstveno srce
Prelaz od stadijuma verovanja do
gnušanja onim stvarima koje je radila katolička crkva maestralno je
odrađen. Polaritet u osećanjima likova bio je dokaz da neke stvari ne vidimo isto, ne osećamo ih ili bar ne želimo
da ih osećamo. Priča o gej populaciji, verovanju u Boga, suprotstavljanju predvodnicima crkve, sve je to ono
čime se bavio reditelj filma Stiven Frirs.
Nije mu bilo lako da se i danas uhvati u
koštac sa temom verovanja u crkvu, ali
je on to odlično uspeo da izvede. Iako
je donekle bio osporavan, nije ga ništa
sprečilo u tome da ovu istinitu priču
ekranizuje kao dokaz da nije sve onako
kako nam se servira. Bar nije kada je crkva u pitanju.
AKO VAM SE
FILM DOPADNE,
POGLEDAJTE I...
MOTHER OF GEORGE, 2013.
27