Cinema+ Broj 21 | Page 27

Autor: Lazar Kovačević DOBRODUŠNA I SNAŽNA ŽENA ZAPOČINJE POTRAGU ZA SINOM KOGA SU ČASNE SESTRE PRODALE ZA TRIČAVU SUMU. TIME SE OTVARAJU SVE, SAMO NE SVETA VRATA PRIČE O „PRESVETIM“ PODUHVATIMA KATOLIČKE CRKVE SREDINOM DVADESETOG VEKA. IAKO JE OVAKO TEŠKA ŽIVOTNA PRIČA SAMA PO SEBI DOVOLJNA DA ZAINTRIGIRA GLEDAOCE, DŽUDI DENČ (FILOMENA) KAO JUNAKINJA OVOG EMOTIVNOG PUTOVANJA, DALA JE POSEBNU DRAŽ SVAKOJ SCENI. PAŽLJIVO BIRANOM EMOCIJOM, TOPLIM POGLEDOM I KRATKIM LEKCIJAMA O ŽIVOTU USPELA JE DA NAS NATERA DA RAZMISLIMO DA LI SMO DOVOLJNOPROMISLILI O NEKIM POSTUPCIMA, DA LI SMO PAŽLJIVO BIRALI REČI KOJE SMO IZGOVARALI, DA LI SMO TIME NEKOGA POVREDILI... okrutnog novinara, koji je pokušavao da sklopi svaki detalj ne razmišljajući o tome da li će nagaziti crkvene kanone. Iako je ovo prevashodno drama, u nju se vrlo inteligentno utkao humor. Šaljive dosetke, izgovorene od strane Filomene, u kombinaciji sa britanskim šarmom „hladnog“ novinara Martina (Stiv Kugan) dobitna su kombinacija za kratki predah od Filomenine potrage. Denč-Kugan tim uspeo je da nam izmami osmeh na lice kada god je to bilo potrebno. Emotivni put od grešnice do heroja, Džudi je prošla uz mnogo skrivenih suza, dubokih misli i žrtvovanje onoga što majka najviše voli – svog deteta. Prikazivanje filma znatno je ohrabrilo mnoge da potraže isti odgovor koji je Filomena pedeset godina tražila, jer nažalost ovakve grozote sprovedene pod plaštom svetosti crkvenih zdanja i visoke moralnosti njihovih domaćina, uništile su živote mnogih majki sredinom dvadesetog veka. Flešbekovi su mudro iskorišćeni da nam verno dočaraju svaki detalj Filomenine prošlosti. Uz njeno zamišljeno lice, gde svaka bora nosi svoju tugu i slike koje su nam se smenjivale pred očima, lako smo uplovili u priču koju je Filomena želela da ispriča. Osetili smo je, nije nam bilo teško. Njen topao pogled uspeo je da omekša naša, ali prvenstveno srce Prelaz od stadijuma verovanja do gnušanja onim stvarima koje je radila katolička crkva maestralno je odrađen. Polaritet u osećanjima likova bio je dokaz da neke stvari ne vidimo isto, ne osećamo ih ili bar ne želimo da ih osećamo. Priča o gej populaciji, verovanju u Boga, suprotstavljanju predvodnicima crkve, sve je to ono čime se bavio reditelj filma Stiven Frirs. Nije mu bilo lako da se i danas uhvati u koštac sa temom verovanja u crkvu, ali je on to odlično uspeo da izvede. Iako je donekle bio osporavan, nije ga ništa sprečilo u tome da ovu istinitu priču ekranizuje kao dokaz da nije sve onako kako nam se servira. Bar nije kada je crkva u pitanju. AKO VAM SE FILM DOPADNE, POGLEDAJTE I... MOTHER OF GEORGE, 2013. 27