BIOSKOP JE RADOST.
To nam poručuje Ljiljana Stjepanović s plakata namenjenih promovisanju otvaranja novog Cineplexx kompleksa u Beogradu.
Ima tu još sijaset ličnosti i isto toliko poruka koje nam šalje ovaj
bioskop, ali osmeh gospođe Stjepanović je neverovatno blizak
mom ličnom bioskopskom iskustvu, te ga tako lično i doživljavam.
Dokle mi sećanje seže, bioskop jeste bio moja radost. Rođen u
vremenima kada je on bio slatka navika stanovnika Beograda i
cele velike Jugoslavije, svoje prve porodične izlaske doživeo sam
držeći za ruku jednog ili oboje roditelja na ulazima u bioskopske
sale. Odrastao sam pak u nešto drugačijim uslovima: video sam
zakatančena vrata mnogih simbola Beograda, pa i bioskopa. Devedesete su lomile svaki smisao, servirale nam besnu i bolesnu
stvarnost u kojoj nema mesta ni za kakvu radost, pa ni za onu
koju donosi trenutak gašenja svetala u malim i velikim salama.
Bioskopa „u pogonu“biloje malo, filmovi su dolazili s velikim
zakašnjenjem, a odlazak na projekciju ili, nedaj bože, premijeru,
predstavljao je put kojim se ređe ide. Da li su nas pirati spasili ili
potopili, još nisam sasvim siguran, ali u jedno jesam: nelegalna
kopija napravljena ručnom kamerom u mraku neke svetske bioskopske sale nikad nikom nije donela to oduševljenje, tu sreću, tu
radost kao poseta bioskopu, pa neka je i najmanji, najlošije opremljen, u najzabačenijem selu.
Beograd je ovih dana dobio novi veliki Bioskop. Po svim svetskim
standardima. U njega ćemo dolaziti da se divimo superherojima,
da doživimo skok adrenalina uz sjajne akcije i katarzu uz tužne
životne priče, da se ljubimo u mraku, ubijemo vreme, radujemo
se, prežalimo, saberemo misli ili ne mislimo, potražimo smisao
gde ga nema i nakratko zaboravimo da baš sve mora da ima smisla. Radujem se tome, verovatno jednako kao i Ljiljana Stjepanović.
Tek da dostojno obeleže početak rada novog bioskopa, u njega su
stigli moji lični favoriti ove sezone – Pompeja i Kapetan Amerika:
Zimski vojnik. Ovo pišem u petak, na dan izdavanja magazina Universal Cinema+, i jednostavno ne mogu da dočekam vikend da
pogledam oba ova filma. Taman nakon što njih skinem sa spiska,
na isti stiže film Drugačija, nastao prema neverovatno zabavnom
literarnom predlošku Divergentni. Produžena adolescencija je
usud, ja da vam kažem: ne postoji taj tinejdžer koji se svakom novom filmu ovog podžanra veseli više od mene. Moguće je (samo
moguće) da baš zato Drugačija nosi temu našeg ovomesečnog
izdanja. Jovana Dimitrijević, izvršna urednica magazina, deli ovu
moju pasiju, pa se tome zaista nije mnogo protivila. Ja sam sasvim
siguran da ćete nas i vi razumeti.
Uživajte u aprilu u Beogradu, ali i svakom drugom gradu u kom se
radujete – bioskopu i drugim malim stvarima koje život čine velikim.
Marin Milosavljević,
Glavni i odgovorni urednik
8
cinema.plus.in.rs