Autor: Danilo Obradović
TOKOM GODINA, ONO JE PUSTILO SVOJE KORENE
U PODSVEST I IZGRADILO POSEBAN TRON SAMO
ZA SEBE. PORED TE IDEALIZOVANE SLIKE RETKO KOJI
OBOŽAVATELJ NEĆE TRAŽITI JOŠ NEKI DELIĆ, JOŠ
NEKU VERZIJU SVOG OMILJENOG DELA. NE TREBA
DA KAŽEM KAKO SU OČEKIVANJA VELIKA I TEŠKO
ONOME KO IH NE ISPUNI, JER LJUTNJA OGORČENIH
FENBOJEVA JE GADNA STVAR.
Nećemo sada o nedostatku mašte i inspiracije u Holivudu, nećemo o uzurpiranju naših uspomena, nećemo
o tome kako je jedini pisani medijum od koga može da
se lepo napravi film zapravo njegov scenario. Knjige, s
druge strane, u sebi sadrže slojeve koje je jednostavno
teško verno predstaviti na ekranu. Ali, kao što rekoh,
nećemo o tome, jer što se adaptacija tiče, Enderova igra
je jedna od boljih.
KNJIGU PROČITATI, PRE ILI POSLE FILMA?
Enderova igra je davne 1985. izašla iz pera Orsona Skot
Karda. Pre nego je skrenuo u religijski i svaki drugi fundamentalizam, Kard je ispisao set romana koji čine sagu
o Enderu (doduše saga se i dan-danas širi), pokupio sve
moguće književne SF nagrade i ostavio kultno delo koje
zaslužuje mesto na svakoj polici.
U svetu filmskih adaptacija, gde možemo naći bisere
kao Svetski rat Z, Da Vinčijev kod i Dinu, Enderova igra
zaslužuje medalju (možda ne baš zlatnu). Sve važno je
tu. Veliki rat, neizvesnost, militarističko društvo, prijateljstvo, unutrašnji nemir. I svemirske brodove. Gomilu svemirskih brodova, ljudskih i vanzemaljskih, svemirske stanice, bestežinske vežbe i holografske simulacije.
Sve to je smešteno u manje od dva sata. Možda je to i bio
problem, jer nisu svi detalji (a u knjizi ih ima dosta) mogli
da se uguraju u tako malo minuta. Kompjuterska mozgalica koju Ender igra, geopolitička pozadina u kojoj se
sve ovo odigrava, masa važnih scena, sve je to moralo da
se izostavi ili simplifikuje. Ne dobiju svi po automatizmu
trilogiju kao Piter Džekson.
Ipak, Ender je tu glavni i njegov lik je barem jasan.
Asa Baterfild nam je bez poteškoća predstavio jednog posebnog klinca, sjajnog stratega i efikasnog
ubicu. Ender je primoran da se žrtvuje i svoje bitke,
u većini slučajeva, vodi sam. On je izolovan i izfrustriran, jer želi da kontroliše svoju sudbinu. Nažalost,
njemu i mnogoj deci, to pravo je oduzeto. Njihov svet
živi u stalnom strahu od insektolikih vanzemaljaca
koji su pre pedesetak godina napali Zemlju i samu
su pukom srećom pobedjeni. Od tada malu decu treniraju za predstojeći rat. U takvim okolnostima, ta
deca su orudje koje treba surovim treningom i manipulisanjem osposobiti za pobedu.
25