LEONARDOSA TITANIKA
DIKAPRIO NA VOLSTRIT
Priredio: Branislav Vilotijević
ZREO MUŠKARAC SA DEČAČKIM LICEM, LEONARDO DIKAPRIO IZABRAO JE SPECIFIČAN
GLUMAČKI PUT, PUT DOKAZIVANJA ZAHTEVNIM ULOGAMA U FILMOVIMA ZA KOJE ULAZNICE
NE KUPUJE SAMO TINEJDŽERKE I MLAĐA POPULACIJA.
MOŽEŠ LI UPOREDITI ULOGU U PUTU OSLOBOĐENJA
S ULOGOM U AVIJATIČARU?
Uvek je nezahvalno upoređivati uloge. Na snimanju
Puta oslobođenja sam zaista uživao, ali za Avijatičara
imam osećaj kao da je moje dete. Taj sam film i producirao, uložio sam u njega mnogo vremena i truda,
pa jednostavno ne mogu biti objektivan. Istu tu strast
video sam i kod Kejt koja je godinama pripremala Put
oslobođenja, a kad toliko pažnje posvetite filmu, onda
se to vidi i na platnu.
S KEJT VINSLET SI PRIJATELJ PREKO
DESET GODINA. DA LI JE ZBOG TOGA
BILO LAKŠE PONOVO SNIMATI SA NJOM?
Najviše smo profitirali u scenama svađe. Nikad nije
ugodno govoriti ružne stvari u lice drugoj osobi, čak
ako oboje znamo da je to samo gluma. No, Kejt poznajem savršeno dobro, baš kao i ona mene, pa smo znali da ništa što je rečeno ispred kamera nije lično. Zbog
toga smo i bili dovoljno odvažni da u tim svađama, koje
su kulminacija filma, ne poštujemo nikakve granice.
ZATVORENO OSTRVO JE PO REDU ČETVRTI FILM KOJI JE
REŽIRAO SKORSEZE A TI SI IMAO GLAVNU ULO