„Gledati njegove filmove ne znači samo
shvatiti radnju, već i prepoznati brojne vizuelne znakove”, istakla je Dijana Metlić.
Kjubrikovi filmovi koji nose fabulu uglavnom utemeljenu na književnim delima, prožeti su elementima
preuzetim iz pozorišta, scenama koje su inspirisane različitim slikarskim epohama i specifičnim kadrovima
koji bivaju dublje definisani klasičnom muzikom, koja
nosi podjednaku važnost kao vodeći akter u filmu.
„Filmski jezik često je preoblikovao u
pozorišni, uz upotrebu scenskih efekata.
Sintezom svih postojećih umetnosti išao
je ka totalnom umetničkom delu“, izjavila je autorka ove knjige za „Novosti”.
Uz isečke „Paklene pomorandže” koji su se kretali na platnu, Dijana Metlić upoznala nas je sa
važnim segmentom estetike ovog reditelja koji
se ogledao u postupku „kadar unutar kadra”, prilikom koga se u ovom slučaju reditelj poslužio
slikama, ogledalima, prozorima, ekranima, gde je
ostavljeno prostora i za muziku da naznači različite sublimacije, čija tumačenja su nam ovom
prilikom bila pružena. Očima ove autorke videli
smo Kjubrikov odnos prema pop-artu, a spomenut je i režiserov povratak u slikarski 18. vek prilikom ostvarivanja filma „Bari Lindon”.
„Film jeste, ili bi bar trebalo da bude, više muzika nego fikcija. On bi trebalo da
bude progresija raspoloženja i osećanja.
Tema, pozadina emocije, značenje, to
sve dolazi kasnije”. Stenli Kjubrik
Metlić, takođe, nije propustila priliku da naglasi
želju ovog reditelja da film predstavi prvenstveno
kao umetnost slike gde ona ima dominaciju nad rečima. Kao pravi primer toga, navela je „Odiseju”,
gde je istakla činjanicu da od dva i po sata filma
imamo samo 40 minuta dijaloga, gde vidimo da je
veća važnost pripala muzici i tišini.
Pomalo napeta atmosfera koja je vladala salom prilikom prezentacije ove knjige nije nas omela da još jednom ostanemo sa mišlju da je Kjubrik za film ono što
je Dostojevski za književnost. Iako smo na većinu pitanja dobili izdašne odgovore, kada se radi o Stenliju
Kjubriku, jedno uvek ostaje načeto – da li Kjubrik izaziva nasilje ili nas vadi iz njega?
Piše: Jovana Uzelac
Dizajn: Branislav Pantić
Fotografije: Jovana Uzelac
95