supruga Naomi, čiji je izuzetno tanak akcenat
ponekad veoma iritantan. Lepše strane ovakvog
načina života, očekivano, do kraja zamenjuju
problemi, ali niko neće ostati uskraćen za savet od
„Vuka” lično: „U svom životu bio sam i siromašan
i bogat, ako bih morao da biram, svakog dana bih
ustajao bogat. Ako se već suočavam sa svojim
problemima, suočavaću se sa njima dok sam na
zadnjem sedištu svoje limuzine, noseći odelo od
dve hiljade dolara i sat od pet hiljada.”
Kao što već rekoh: potpuna analiza Martinovih
dela nije nimalo laka. Pod njegovom dirigentskom
palicom snimljeni su mnogi kultni dugometražni
filmovi i dokumentarci, koje će svet pamtiti i dugo
nakon njegove smrti. Ono što se sa sigurnošću
može reći je da „Vuk sa Vol Strita” nikog neće
ostaviti ravnodušnim. To je verovatno ono što je
i najbitnije, jer ako film nije uspeo da u čoveku
nešto probudi, znači da je on, figurativno rečeno,
gledao u platno, a ne u film. „Vuk” je pridobio i
veliku pažnju javnosti, jer odlazi u istoriju kao
drama u kojoj je najviše puta izgovorena reč „fuck”.
O kvalitetu samog filma ne treba previše pričati jer
za njega trenutno najglasnije govori pet nominacija
za Oskara. Sama činjenica da ljudi „navijaju” za
Lea u ovom filmu, po ko zna koji put pokazuje da
Skorseze ima neverovatan dar za stvaranje kulta
antiheroja, što iz filma u film sve više fascinira,
tako da je ovo, može se slobodno reći, poslastica
za sve ljubitelje kinematografije. Film je brz, film
je glasan, film prepoznaje ono što jeste i ne stidi se
da to uzdigne u neke nove visine. U punom svetlu
dolazi do izražaja brilijantnost talenta i podseća
svakog zašto je film – umetnost.
54 | bulevarumetnosti.rs