Ne mogu da se ne zapitam zašto baš slikarstvo? Po
čemu se razlikuje od ostalih umetnosti?
Slikarstvo, za razliku, recimo, od fotografije (pošto
se te dve discipline najviše upoređuju) ima više dimenzija. Ja to zovem mikro i makro kosmos. Kada
posmatramo fotografiju, ona iz bilo kog ugla izgleda
isto: ako joj se približimo videćemo zrno, piksel od
kojeg je sačinjena, dok se slika stalno menja. U zavisnosti od doba dana ona će menjati boje, a može se
posmatrati i sa velike razdaljine i jako blizu i da u oba
slučaja otkriva nove univerzume. Takođe, u slikarstvu
se može preneti energija i emocija samog stvaraoca, jer on ima direktnog kontakta i udela u stvaranju
slike. Naravno, to možemo osetiti i u muzici i u skulpturi, ali, po mom mišljenju, ne toliko kompletno kao
u slikarstvu. Ono što je mene, kroz moje iskustvo sa
ljudima fasciniralo, jeste to da posmatrač više vidi i
doživljava kao realnost uljanu sliku nego fotografiju
ili bilo koji drugi vizuelni medijum.
jer znaju za šta rade. Dobio sam odgovor da nema
šanse da se to desi jer profesori ne mogu da se dogovore i izglasaju nešto takvo. Strašno. Da ne pričam
o spletkarenjima među njima. Kao sekta, kao što rekoh. Iskreno, da mogu sve da ponovim, ne bih je više
upisao.
Šta je ono što jednom budućem slikaru pruža Akademija, u smislu formalnog obrazovanja, a šta je ono što se
kasnije iskristališe kroz samostalni rad?
Akademija ne bi trebalo da postoji za ovu profesiju ovako kao što postoji sad. Meni Akademija nije
pružila ništa osim ljudi koje sam upoznao i prijateljstva koje sam sklopio, ali to bi se desilo i van nje. Po
mom mišljenju, slikarstvo i vajarstvo, i uopšte likovne
umetnosti bi trebalo da se uče kod ostvarenih umetnika iliti majstora zanata. Mora postojati individualni
rad, čega na Akademiji skoro uopšte nema. Kroz samostalan rad se iskristališu originalnost i ono što bi
se moglo nazvati stil.
Vratimo se još malo na Akademiju. Bilo mi je zanimljivo kada si u jednom intervjuu pomenuo da
Akademija umetnosti radi po principima iz 19. veka.
Zašto?
Po čemu se to još jedan umetnik, slikar u ovom slučaju, razlikuje od ostalih, od svojih kolega sa kojima
je izašao sa Akademije? Šta je to presudno za uspeh?
Zbog toga što je program takav. Takođe, svi profesori
su tu zbog raznih veza, što porodičnih, što političkih,
i to traje već jako dugo. Puštaju korenje i predaju i po
40 godina. Zaustavljeni su u vremenu i nemaju dodirnih tačaka sa savremenom umetničkom scenom,
naravno, čast izuzecima kao što su Zoran Todorović
ili Mrđan Bajić. Isto tako, studenti su apsolutno izolovani i egzistiraju samo u sv ]HZ