„Morning”
da stvaram takve svetove. Tad mi je posebno fascinantna bila Rubensova slika „Borba Amazonki”.
Nad njom sam proveo najviše vremena i osmšljavao cele filmove oko onoga što se događalo na njoj.
Negde pred početak osnovne škole sam već počeo
da crtam, a ne samo da gledam, kopirajući razne
reprodukcije i ilustracije. Moja majka je rano primetila da imam talenta pa me je podržala u želji
da se bavim time. Prvo me je vodila kod Sergeja na
časove, gde su se ljudi spremali za fakultete i srednje škole, ja sam jedini bio klinac (tad sam bio drugi
razred osnovne škole). Jednom prilikom mi je dao
da crtam bistu iz antičke Grčke. Nakon što sam je
završio, okupio je ostale učenike da vide moj crtež i
rekao: „Vidite, ovako se crta” – to mi je dalo neviđeni podstrek da se ovim poslom bavim celog života.
Zbog loše situacije u zemlji nisam bio u mogućnosti da nastavim sa tim časovima, pa sam nastavio
samostalno da crtam neke svoje fantazije i kopiram
crteže iz stripova koje sam voleo. Neko vreme sam
mislio da ću se baviti stripom. Zanimljivo je da su
mi ljudi stalno govorili da su svi slikari ludi i da to
nikako ne postajem – skoro pa sam im poverovao,
ali, eto me sad, lud, a uz to i slikar.
Kako je izgledao taj put do „ludog slikara’’, tokom
srednje škole i kasnije Akademije? Kako si se razvijao tokom tog perioda i kakva je tematika slika bila
tada?
Upisao sam školu za dizajn misleći da ću se time baviti, jer sam do tada samo kopirao junake iz stripova
i razne fantastične ilustracije. Na samom početku
sam shvatio da to nije za mene, a i sama škola mi
je ubila želju za dizajnom. Bila je mnogo rigidna i
zaostalog programa. Sva je sreća da sam upoznao
ljude koji su se već uveliko bavili crtanjem i slikanjem, na višem nivou od mene. To me je podstaklo da
37