ada bi me iz kome probudio miris oljuštene mandarine, uz drndajuće zvuke nečega što je odavno trebalo
da završi na otpadu, uvek bih znala da sam u zimskom popodnevnom špicu. Taj probijajući parfem kroz smrad
gradskog prevoza je kao uspomena iz detinjstva, koju imam
privilegiju da iznova proživljavam. Sunčeva toplota mi bode
kapke na dobar način. Iznenađen istom toplotom, asfalt u minusu me poziva da ga zagrebem svojim đonovima. Ipak, gomila uskovitlanih varošana, sa mozgovima pregrejanim od
velegradskog saobraćaja, u kome su se obreli zarad besplatnog ulaza na neki od sajmova, oduševila se prilaskom mo