Samo parče
bezoblične
Iz kalupa Tvorca lutaka
Bila sam samo parče bezoblične gline, ali čak i tada sam znala da
ne želim da padnem u šake Tvorcima. Ni prema kome nisu imali
milosti. Svakog dana sam gledala kako jednu po jednu oblikuju
nalik sebi. Kakvo poniženje! Da ličim na te samoljubive sadiste?! Da
mi se dive jer neodoljivo ličim na njih? Da oni meni određuju kakav
ću lik nositi dok me neko derle ne polomi? Da me nakite, nalickaju,
naprave me srećnom i zadovoljnom i onda kad nisam? Nikad!