Kolumna - Nemanja D. Milinović
Kolumna za kraj 2013.
Već nekoliko nedelja razmišljam o kolumni za novi broj Bulevara. Od kada
su kolege odlučile da kolumna bude deo koji ću ja pisati, osetio sam se počastvovanim. Imao sam utisak da je neko konačno prepoznao svrhu mog
ponekad ishitrenog, možda pomalo oštrog, ali rekao bih pravednog sagledavanja stvari.
M
eđutim, zadovoljstvo me je u susretu sa
odgovornošću brzo prošlo, jer kolumna
je kratak pisani izraz i trebalo bi da poput jakog začina daje svojevrsnu aromu jednoj celini. Mnogi časopisi imaju uglavnom po jednu
kolumnu, pa ona tako značajno utiče na ugled
časopisa.
Strah od odgovornosti u susretu sa brojnim
očekivanjima kao da se obistinio suviše brzo.
Stigli smo do kraja kalendarske godine, a ja
već treći put započinjem novu kolumnu brišući ono što sam upravo napisao, probijajući
tako sve dogovorene rokove. Kao da mi se ne
da da okončam ovu godinu i hrabro zaronim
u narednu. U očajničkom pokušaju da konačno nađem temu o kojoj ću pisati kolumnu za
ovaj broj, odlučio sam se za drugarsku pole42 | bulevarumetnosti.rs
miku sa timom iz redakcije. Upravo iz jedne
neposredne diskusije došao sam na ideju da
se ukratko podsetim šta je to što je na mene
ostavilo najjači utisak ove 2013. godine.
Jedan od događaja je i dolazak čuvene Beyonce. Njen koncert pratila je puna Arena obožavalaca iz regiona i šire. Ovo je jedan od muzičkih događaja kojem možemo dodati medijski propraćen koncert čuvene umetnice
Marize. Pored Beyonce i Marize, Beograd je u
oktobru posetila nekada jugoslovenska, a danas hrvatska diva Tereza Kesovija. Ovaj put
njen nastup nije praćen marketinškonovinarskom lavinom kao pre oko dve godine, kada
ju je nakon dvadsetogodišnje pauze u Srbiji
trebalo predstaviti mlađima. Ipak da se zna –
bila je i Tereza!