Baviš se i dizajniranjem, i modelingom, pišeš pesme,
sviraš klavir, komponuješ, kuvaš, slikaš… Šta te na
koji način ispunjava i, naravno, kako sve postižeš?
To, sve zajedno, upotpunjuje jedno drugo. Ja
sam odrasla u kući gde oba roditelja sjajno
kuvaju, izuzetno su ostvareni u svojoj oblasti, a
takođe sjajno pevaju, pišu i rade gomilu drugih
neverovatnih stvari, sve to uz petoro dece. I to je
jedini trik, balansiranje bitnih stvari. I stvaranje
simbioze među njima tako da imaju korist jedna od
druge. I, naravno, malo sreće i ljubavi uz sve to –
and you`re looking at the world through the rose
colored glasses.
Trenutno predaješ na jednom od univerziteta na
koje si primljena na master (a na koji nisi otišla zbog
nedostatka stipendije). Kako izgleda kada imaš 23
godine i toliku odgovornost?
Ja, zapravo, predajem na dva koledža i, s obzirom na
to da imam muzički studio u stanu, moji studenti
dolaze kod mene na časove, tako da je atmosfera
mnogo opuštenija i lepša za kreiranje i oblikovanje
muzike na kojoj radimo. Već duže vreme držim
časove mladim muzičarima, tako da mi nije stran
rad sa ljudima koji imaju snove slične mojima,
štaviše, s obzirom na to da sam dosta mlada, a već
sam prošla kroz neke stvari, tim pre mogu da im
pomognem u prevazilaženju određenih prepreka.
Kako izgleda jedan tvoj savršen dan u Njujorku?
Sjajno pitanje. Ovako je proslog meseca protekao
jedan od mojih najlepših dana u Njujorku: skajp
sa porodicom. Sjajan doručak sa Eliotom, u
francuskom kafeu na reci. Poseta Vogu i razgovor
sa Filis Poznik (Phyllis Posnick). Poseta brodvejskoj
36 | bulevarumetnosti. rs
predstavi, u kojoj su glavne uloge imaju Bernardet
Peters (Bernadette Peters) i DŽeremi DŽordan
(Jeremy Jordan), sa bendom Vintona Marsalisa
(Wynton Marsalis), u kome svira moj čovek. Kasni
ručak u našem omiljenom italijanskom restoranu
Merkato, na Tajms skveru: ravioli i espresso pana
kota. Spamovanje sestre slikama. Nakon svega toga,
kao šlag na tortu, naš zajednički nastup u jednom
od najpoznatnijih Njujorških klubova, Metropolitan
Rumu, sa nekim od najboljih muzičara na svetu.
I na kraju: dolazak kući i gledanje kultnog filma
uz plazmu i mleko i maženje sa Turbijem, našom
čivavom.
Kako to što si sa ovog podneblja utiče na tvoj muzički
opus, ukus, i na tvoju percepciju muzike inače?
S obzirom na to da ubacujem neparne ritmove gde
stignem, bezbroj tekstova na srpskom i balkanske
ukrase, mislim da je definitivno uticalo na moje
uši. Te neke stvari su, prosto, deo naše genetike. To
nas pogađa, to nas pokreće…
U Njujorku si upoznala i mnoge „svetske face”. Kojim
poznanstvima si se obradovala, ko te je razočarao,
ko iznenadio?
Obično ne volim mnogo da pričam o takvim stvarima,
jer mislim da je popularnost nebitna u prijateljstvu ili
stvaralaštvu. Definitivno sam u sebi skakala od srece i
gornja usna mi je drhtala kad sam upoznala Lajzu Mineli
i Bernardet Peters, pošto su one žive pevačke ikone.
Takođe, jedno od meni dražih poznanstava je sa zvezdom
serije „Smash”, Džeremijem Džordanom – divan mladić
i fantastičan umetnik. Najdraže poznanstvo i saradnja
mi je zauvek sa Čik Koreom (Chick Corea). A najviše sam
se iznenadila Lorensu Fišburnu (Lawrence Fishburne) i
Glen Klouz (Glenn Close).