je darivao. Na isti način Sidarta je odbio da prihvati poklon (psovku), vrativši ga tako bezobzirnom
čoveku od kojeg je došao.
intuitivnom nivou. Četiri istine su: istina o patnji,
istina o nastanku patnje, istina o prestanku patnje
i istina o putu koji vodi do prestanka patnje.
Budizam se danas može podeliti u nekoliko škola
od kojih različite predstavnike možemo sresti i u
našoj sredini. Tokom četrdeset i pet godina Sidartinog podučavanja, budizam se proširio Indijom,
centralnom, južnom, istočnom i jugoistočnom Azijom. Početkom dvadesetog veka budizam stiže u
Evropu i Ameriku.
Sidarta je bio plemić koji je izlaskom u svet shvatio
besmisao. Kroz askezu (umerenost) i meditaciju
nastojao je da otkrije smisao života. Njegovo učenje razvijalo se u duboko religioznom okruženju
sudarajući se sa religijskim konceptima tadašnje
Indije. Možda se zato zaboravlja da je njegovo učenje filozofskog karaktera i da nudi filozofski pristup realnim životnim okolnostima.
Horhe Luis Borhes opisuje priču kada je neki čovek
došao i opsovao Sidartu. Sidarta umesto da se razljuti ili odgovori uvredom, kroz pitanja je naveo čoveka da se postidi. Sidarta je pitao šta ako neki čovek odbije poklon. Taj poklon vraća se onome ko ga
Entoni de Melo napisao je priču koja govori o tome
kako je Buda našao sredinu. Buda je na početku
duhovnog traganja praktikovao duhovnu vežbu
umrtvljivanja negarajući svoje telesne potrebe. Dok
je meditirao pod drvetom, čuo je razgovor dva muzičara. Jedan je savetovao drugog da umereno zategne žicu svog instrumenta. Ako je previše zategne, pući će. Ako je ne zategne dovoljno, biće
labava i neće proizvoditi zvuk. Savet da treba pronaći zlatnu sredinu bio je ključan za Budu. Od tog
dana Buda je sledio put znatne sredine nastavljajući da ide ka prosvetljenju.
Dragoceno je znati da je u Beogradu postojala budistička zajednica još u vreme Kraljevine Jugoslavije. Beograd je bio jedini evropski grad sa budističkim hramom i živom budističkom zajednicom. Oko
pet stotitna Kalmika došlo je u Kraljevinu SHS
usled političkih previranja u tadašnjoj Rusiji. Naselili su Mali Mokri Lug kod Beograda, stvarajući lokalnu budističku koloniju. Potom su iznajmljivali
prostorije za verska okupljanja. Hram je izgrađen
1929. godine na zemlji koju je poklonio industrijalac Miloš Jaćimović, u jednoj ulici između Ustaničke i Bulevara Kralja Aleksandra.
Ruski Kalmici podržavali su Nemce u borbi protiv
ruskih komunista. Takav istorijsko-politički izbor
stavio ih je u nezavidan položaj tokom i nakon Drugog svetskog rata. Tokom Drugog svetskog rata,
Kalmici su kao pripadnici nesrpske nacionalnosti
izgubili pravo na novčanu pomoć koja je pružana
sveštenim licima u Kraljevini.
29