N
isam agorafobičan. Ne znam ni da li imam neku
fobiju. Moji su počeli da šize kako slabo izlazim, ali
šta ću kad nema ništa što bi mene posebno zanimalo. Kažu mi da odem na neku žurku, kao student sam,
mlad sam, godine prolaze i te fore. Šta meni prolazi?
Koje vreme? Svoje vreme trošim racionalno.
Umesto da se opijam napolju, ja to činim kod kuće.
Isto mi to dodje. Tako moji drugovi, Fernando,
Kevin, Li San i ja, igramo igrice, pa napravimo
izazov - kao, onaj ko izgubi treba da popije na
eks pivo iz flaše. Ludilo, keve mi. Neki likovi
koje znam, napiju se negde, svi mortus pijani, niko da iz prve ubode broj hitne pomoći.
Strašno. Šta sve može da se desi? Ovako,
kod kuće keva lupi par šamara, kao nov. I
šta da pijem? Moji su srećni što me imaju.
Problem je u tome što oni ne znaju
kolika je njihova sreća što sam njihov
sin. Plaše se oni interneta i televizije. Proveravaju muziku koju slušam
i stripove koje čitam. Vreba keva
priliku kad odem do toaleta, misli
ona da nisam ja to primetio. Ne
gleda krimi serije, pa ne zna da
svoj lom poznajem najbolje.
Jedan sam od onih koji ne
mog ԁ