Gledajte u kazaljke sata gospodine Bobe, i pričajte
mi o početku?
Oduvek sam crtao. Crtao sam na časovima likovnog,
srpskog, matematike, u sveskama, knjigama, po
klupama. Kad se škola završi bežao sam u kuću
i crtao. Potpuno isto se ponašam i danas. Mrzim
školice, mrzim lastiš, mrzim ćorave bake (izvini
baba), mrzim fudbal. Crtam jer mi je to posao, kad
završim posao, crtam da se odmorim, sebi za dušu.
(malo preterujem , naravno, igram ponekad lastiš.)
Čiji rad vas je inspirisao, ili još bolje, šta vas je
povuklo ka crtanju?
Nije rad. Pokrenule su me knjige bez crteža. Meni
je to bilo užasno. Knjige o Tarzanu su mi bile
savršena prića i nisam mogao da shvatim zašto
nema više ilustracija. Kasnije je došao Hobit i Gospodar prstenova. Crtao sam za sebe, pokušavajući
da iscrtam stvari koje čitam. Nisu me inspirisali
crteži nego činjenica da ih nema. Kad naletim na
sjajnog umetnika, nisam inspirisan nego ostavim
olovku i uzmem pa štrikam dok se ne smirim.
Meni je lično muzika veliki deo života, a vama?
Potpuni sam antisluhista, bez osećanja za ritam i
melodiju. Na mom kompjuteru ne postoji nijedna
pesma, nikada ne puštam niti slusam muziku. Biram kafane bez muzike. Ima pesama koje volim ali
i to je zbog tekstova (na nivou ucveljene ostavljene
domaćice, ništa bitno – važno je da je ona otišla i
da je kučka, a ja jadan.)
Kad smo već prošli kroz muziku, mora da postoji i
neki filmski i književni uticaj?
Gutam sve sto je fantastika. Obožavam i poštujem
SF knjige, sve filmove, sve stripove, samo da su
30 | www.bulevarumetnosti.rs
fantastika (ili naučna fantastika, meni razlika nije
bitna). Samo pazim da ne natrčim na (danske)
životne drame ili alternativne evropske filmove o
suštini-života.
Ima li još nešto što vas specijalno interesuje pored
crtanja?
Da li ste oduvek pokazivali sklonost ka ponavljanju
pitanja?
Fascinantno zaista, em.. plava ili crvena pilula gospodine Bobe?
Crvena! (ako me Alchajmer ne zavitlava, crvena je
stvarnost) Snovi su dosadni. Čovek je pasivan, sanja
i uživa. Stvarnost je tu da se oblikuje. Na snove ne
utičemo, stvarnost svakog dana, svakog sata, svakog trena možemo da promenimo.
Nastavili smo priču, ali smo ostali u
našem svetu, jer svi znamo da nema
bežanja od realnosti, možemo samo
u papir ili sopstvene misli. No, nastavili smo dalje.
Kako ste se pojavili u Politikinom zabavniku i šta je
to značilo za vas?
Zabavnik je legenda. Zabavnik je imao muda i
mozga da vaspita, odgaji ljude koji su imali muda
i mozga da vaspitaju i odgaje nas. Zabavnik je
poštovao i objavljivao ilustracije svetskih, jugoslovenskih i srpskih ilustratora dok je moj otac bio
klinac. I sve ove godine i decenije on tvrdoglavo,
uporno, glupo, besmisleno odbija da objavljuje sise
i guzice, skandale i kojekakvo isplativo djubre.