Intervju sa bendom Space Eater
„Spejs Iter je bend koji reaguje na dešavanja oko sebe, bilo to bombardovanje
devedeset devete godine, pad Kula bliznakinja ili prevlast industrije zabave
nad mozgovima prosečnih ljudi.“
L. Matković
Pred vama je Space Eater (Spejs Iter). Jedan od vodećih treš metal bendova u Srbiji, a i šire.
Šta vas je uvelo u svet muzike i kako ste počeli da
se bavite ovim poslom?
Luka: Još u osnovnoj školi sam pokušavao da sastavim bend, to me je oduvek privlačilo, ali nisam uspeo da okupim ljude koje je to dovoljno zanimalo,
sve dok nisam našao Tihog i Pekija (gitaristu mog
prvog benda). Ironično je što sam Tihog „ukrao“ iz
benda koji je osnovao Đole.
12 | www.bulevarumetnosti.rs
Tihi: U svet muzike me je uvela sestra, tačnije neko
od njenog društva je na nekoj od kućnih bleja zaboravio CD Megadeth-a „Rust in Peace“; iz znatiželje sam uzeo da preslušam i vidim o čemu se radi, i
u prvom momentu jedina stvar koja mi se svidela je
bio uvodni deo na bubnju na poslednjoj pesmi
„Rust in Peace... Polaris“ koju sam nebrojano puta
ponavljao, i nekako sam osećao, mozda i nesvesno
u prvom momentu, da je bubanj instrument kojim
želim da se bavim. A prvi „bend“ (pokušaj benda)
sam imao u osnovnoj školi sa sadašnjim gitaristom
Spejs Itera, Đorđem Lukovićem, gde je on jedini
znao da svira, a ja sam lupao u timpan koji je on
imao kod kuće i tako sam krenuo da se bavim sviranjem.
Đorđe: Za razliku od većine mojih vršnjaka, ja sam
se kao klinac „igrao“ ćaletovim pločama i pre svega
kasetama, tako da to slobodno mogu nazvati svojim prvim korakom ka bavljenju muzikom (hvala,
ćale). Zatim, kada sam imao šest godina otišao sam
na leto kod tetke u Tunis i tamo sam dobio prvu
električnu gitaru i uskoro sam počeo da pohađam
nižu muzičku školu, kao i privatne časove. Zatim je
usledio niz klinačkih bendova od kojih je prvi oz-