Toplina u plavom beskraju, 1995, 130 x 200, ulje na platnu
Đurović često izlaže van granica
Srbije. Neke slike se šalju iz ateljea
na izložbu u Manili, a neke putuju u
Pariz gde se tradicionalno uz radove
ostalih članova grupe „Libelulle“
predstavljaju u čuvenom Grand
Pallaisu. Kada iz štampe izađe sveža
monografija posvećena slikarskom
delu njegovog opusa, atelje doslovno
biva zatrpan.
Malo je otvaranja izložbi u Beogradu
koja propušta. Ako ih posećujete,
gotovo je sigurno da ste ga sreli,
sasvim verovatno i proćaskali sa
njim, jer je Željko otvoren i duhovit
čovek. Ako ste pak unapred bili
upoznati sa njegovim radom,
zasigurno ste bili iznenađeni
izostankom pretencioznosti koja
često prati uspešne umetnike.
Ispunjenost onim čime se bavi i svest
da to čini iz osećaja potrebe, verovatno su razlozi tome.
Onaj čarobni osećaj koji smo svi kao
deca imali igrajući se bojama, Željko
je održao netaknutim. Onaj osećaj
koji njegov rad čini tako svežim i
punim života, a njega nesvakidašnje
istrajnim i doslednim. Osećaj koji
zovemo radost.
Piše: Jana Danilović
Dizajn: Nikola Radivojev
Prepreke u stvaralačkom procesu
savlađuju se vraćanjem prirodi i
analitičkom crtežu.
Ex Libris Pescara – EGO SUM LUX MUNDI
9