su igra, drugi su naporni, ali su svi radni“
J
oš od studentskih
dana, njegov zemunski
atelje je kultno mesto, što
kao okupljalište raznih
zanimljivih figura umetničke
scene, što kao mesto na kome, sada
već decenijama, nastaju prepoznatljiva dela specifične, prefinjene
poetike. Kao vanredni profesor
zaposlen je na Filološko-umetničkom
fakultetu u Kragujevcu, gde predaje
crtanje, slikanje i akt. Njegovu
umetničku biografiju čine na desetine
samostalnih i stotine kolektivnih
izložbi širom sveta.
Šta to znači „biti umetnik“?
Bilo da je u pitanju stav koji prenosi
studentima, bilo da govori o
sopstvenom slikarstvu, Đurović kao
najznačajnije za bavljenje umetnošću
navodi isto – rad, posvećenost i
doslednost. Zanimljivo je da ovaj
umetnik nije ni najmanje sklon
mistifikaciji, ni ličnosti slikara ni
samog stvaralačkog procesa -
Crtež kao polazište
naprotiv. Talenat nije presudan, a bez
rada, gubi značaj. Atelje je radno
mesto, slikanje je posao. Neki radni
dani su igra, drugi su naporni, ali su
svi dani radni. Nema ni prostora ni
vremena za čekanje inspiracije. Do nje
se dolazi kroz rad. Ona je posledica, a
ne uzrok.
Prvu klasu studenata zidnog slikarstva
koju je preuzeo odmah po upisu i
vodio sve do kraja Akademije, činile
su samo devojke. Isprva skeptičan
prema sposobnostima naizgled krhkih
devojčica da se nose sa izazovima
fizički zahtevnog posla, vremenom je
ipak promenio mišljenje. Volja,
rešenost i posvećenost poslu su se još
jednom pokazali kao ključni.
Prepoznatljivost rukopisa,
bilo da je reč o slikama
monumentalnih formata,
crtežima tušem i perom ili ex-librisima izvedenih tehnikom mecotinte,
zasnovana je koliko na upečatljivim
motivima, toliko i na insistiranju na
liniji i crtežu kao temelju na kome
autor, nezavisno od tehnike gradi
delo, parče po parče nekog drugog i
drugačijeg sveta.
Ono što Đurovića kao stvaraoca čini
doslednim, a njegov rad prepoznatljivim je upravo detaljna studija
propuštena kroz filter umetnikove
imaginacije i raskošnog kolorita.
Suprotno očekivanju da će pomenuti
nekog od slikara sa kojim bi mogao
imati, na prvi pogled sličniji senzibilitet, kada govori o uzorima, ipak
najčešće pominje slikare severnjačke
renesanse. Snažan i ubedljiv crtež,
izduženi ženski aktovi, majstorstvo
7