Avatari korisnika i svi ostali delovi Oza neverovatno
su maštoviti i vizuelno bogati, tako da predstavljaju uživanje za oči. Jasno je da je film visokobudžetni i da je budžet dobro potrošen. Likovi su dizajnirаni na veoma visokom nivou, upečatljivi, raznoliki
i, koliko je to moguće, odgovaraju svom karakteru.
Naravno, mora se pohvaliti i Hosoda, za izuzetno
dinamičnu režiju (film ni u jednom trenutku nije
dosadan), nekoliko inovativnih režijskih rešenja, i
uopšte sjajno korišćenje pokreta kamere i širokog
ekrana.
Jedina veća zamerka je da se sve dešava isuviše
„zgodno”, u korist toka priče. Recimo, Kenđijev
najbolji drug u početku prilično lako odustane od
takmičenja za Nacuki, a zatim ostaje kao kontakt sa
spoljnim svetom tokom filma. Ovo je najočiglednije pred kraj, ali uglavnom je tok priče i uzbudljivih
stvari pred vama takav da zaboravite na to. Ni poruka scenarija ne dopire do nas kao prebanalna, jer
se ne kritikuje samo zavisnost od tehnologije, već
se i hvali tehnološki napredak – likovi se pomoću
napredne tehnologije bore protiv iste.
Izvedba likova je takođe briljantna. Kenđi, glavni
lik, ma koliko tipičan, opet je dopadljiv i sa njime se
može lako poistovetiti. Matematički genije i kompjuterski geek, čija smotanost je u „stvarnom” svetu jednaka prosečnoj odžačarskoj sajli (naglašeno
animacijom – kada ga Nacuki uhvati za ruke, on se
polako boji crvenom od ruku do lica, dok ceo ne
pocrveni). Međutim, u kriznim situacijama pokazuje se nepokolebljivim, čime predstavlja pravog
progatonistu. On je i savršeni glavni lik, jer dolazi
kao stranac u novo okruženje, mnogobrojnu porodicu i omogućava nam da ih kroz njega upoznamo.
Nacuki je, mada opet tipičan lik, jasna i uverljiva
bez previše objašnjavanja. Posebno bih istakao
sporedne likove, koji su, skoro svi do jednog, Kenđijevi pomagači, i to više nego odlični. Sećate se
sporednih likova iz FMA-a ili TTGL-a? Ovo ostvarenje je slično tome, s tim što su (ako imamo u vidu
da traje sto deset minuta, za razliku od pomenutih
serija) još živopisniji i upečatljiviji. I glasovna gluma je na zavidnom nivou i dodatno doprinosi dobroj izgrađenosti likova, pogotovo kod Ajubu Saitoa kao Vabisuka i Sumiko Fuđikao Sakae, koja je
spojila dostojanstvo, nepokolebljivost i toplinu u liku epic-bake matrijarha.
Prilično je jasno zašto je ovo ostvarenje 2010. dobilo nagradu Japanske akademije za najbolji animirani dugometražni film. Uz zanimljivu priču, živopisne likove, humane momente i veliku pažnju
posvećenu detaljima, film je savršena zabava. Prati
je savremena tema i poruka o neophodnosti – ako
ne vraćanja, onda barem poštovanja tradicionalnih
vrednosti, poput zajedništva porodice. Ovaj film
mogu da gledaju bukvalno svi, doživeli ga kao puku zabavu, odlično animiranu, ili kao delo koje govori o savremenim fenomenima interneta kao što
je Facebook. Na numeričkoj skali od jedan do deset, prilično se čvrsto drži na devetki.
Dizajn: Vojislav Nikčević
Piše: Luka Kurjački
79