Boško o bendu:
- Zvučni Zid se može opisati kao vesela, energična
i buntovnička ekipa koja uživa u tome što radi, u rokanju sa bine i prenošenju odlične energije. Bend
je nastao 1996. godine, osnovao ga je Peđa Milošević, ujedno i pevač. Nakon par svirki i gostovanja na
radio- stanicama – rasformirali su se. Peđa 2008.
godine ponovo okuplja sve i kreće se uveliko sa radom, a ja sam im se pridružio već sledeće godine.
Od tada su pored Peđe i mene u bendu Marko Šolić, gitarista i Džoni Milenković, basista. Igrom slučaja promenili smo tri bubnjara do danas, tako da
je bubnjar broj četiri Strahinja Đorđević koji je pored toga što je stalni član benda ujedno i dobar
drugar. Publika nas karakteriše kao prljavi rokenrol,
a mi taj pravac volimo da nazovemo Hard Roll.
Osim tišine mnogo volim bluz, rokenrol, ali s obzirom da sam iz bloka oduvek sam voleo i hip hop.
Je l’ istina da su nam rokenrol ubacili malo u
bukagije, kažu nema ga, gde je nestao?
– Neki kažu da je rokenrol mrtav, a ja kažem da je
samo uštekan negde i čeka pravi trenutak da opet
uđe na glavna vrata. Ima mnogo mladih muzičara
koji se trude i dosta ulažu u svoj rad samo im se ne
pruža nikakva pažnja niti imaju uslova da bi svoj
rad podigli na viši nivo. To sto sam rekao „uslova”
može se lako pročitati i kao „novaca” Svaka čast ljudima koji se i dan-danas bore za bendove i pokušavaju da vrate rok na ono što je nekad bio. A pitanje
je dana kada će se to desiti. Ja ne gubim nadu.
Na kojim imenima počiva budućnost dobrog zvuka?
Zašto Pokahontas, a ne Mulan?
– Pre šest godina me je prijatelj iz šale tako predstavio publici tokom svirke i sam taj spontani događaj je stvorio nadimak po kojem me ljudi prepoznaju, pa sam ga prosto prihvatio, a i nekako je kul.
Kažu da muzičari vole pivo, pa kojom pesmom bi
opsovao prohibiciju koju nam je doveo režim?
– „Nisam te se nagledao, nisam te se naljubio, tako
brzo sve je prošlo...”
Šta privatno slušaš, onako kad hoćeš da pobegneš iz gužve univerzuma?
– Skoz sam svestran što se tiče muzike. Ona je moj
život i ne osuđujem mnogo tako da mogu sve da
slušam. Aktivno se bavim sviranjem i od toga živim,
a kad želim da pobegnem uglavnom slušam tišinu.
28 | bulevarumetnosti.rs
– Zvučni Zid je svirao u preko trideset gradova širom Srbije u sklopu karavana Radija 202 i nastupao
je sa dosta kvalitetnih bendova. Mladih, perspektivnih i željnih dobre svirke. To je bila jedna velika
rok škola u kojoj smo naučili da nije bitno da li se
svira pred pet ili pred pet hiljada ljudi, već je bitno
da ti sve to izneseš iz srca i duše. Dok god je takvih
bendova, budućnost roka nema za šta da se brine.
Svedoci smo da nam muzička scena svašta nudi,
pa je malo teže prepoznati finesu koja pravi razliku između kvaliteta i komercijale, kako stvarati muziku koja odskače od popularnog?
– Nikako! Muzika koja se stvara namenski nije muzika nego projekat. Pesmu stvaraš po osećaju i iz
srca. Ne želim opet da se vraćam na gorepomenute
stvari, ali ovo što se plasira na televiziji nije ni crno
ispod nokta onome što se po Beogradu (a i širom