Videvši naočitog mladića kako pažljivo proučava
policu sa začinima, biftek je odmah poželeo da ti
dugi prsti barataju njime. Mora da je to kuvar koji
je njemu predodređen! Kada je uočio tri flastera na
mladićevim prstima, ta želja je nestala. Da li idiot
koji uspe da iseče sopstveni palac zaista zaslužuje
da obrađuje najskuplji komad mesa iz slobodnog
uzgoja tim nespretnim rukama? Pih, naravno da
ne! Ipak, frižider je suviše tesan da bi se biftek mogao sakriti od surovih mesarevih šaka. Poslednje
čega se sećao je dašak svetlosti pre strašnog noža
za filetiranje. Nedugo zatim ga je svetlost opet
obasjala, ali tek na tren. Uspeo je da vidi samo
razgoračene oči iza elipsastih naočara mladića i
ponovo je bio zapakovan u mastan papir.
Unezverena puslica je sa nepoverenjem gledala
oko sebe. Nikada nije videla toliko bučnih mašina i
pokretnih traka. Užurbani ljudi u uniformama na
nju nisu obraćali pažnju. U takvom prostranstvu
osećala se još manjom nego inače. Beznačajnom.
Nikako nije želela da ove metalne konstrukcije
smrskaju njenu krhku figuru. Nije znala ni šta ona
tu zapravo radi – kome treba malena puslica među
tolikim skalamerijama? Nadala se da ovo nije jedna
od onih groznih soba iz koje se stari slatkiši odvode
u gnusne mešalice sa tečnostima i prahovima preoštrih mirisa, iz kojih nastaju takozvane gumene
bombone. Kao da su mogle da joj pročitaju misli,
crveno obojene usne joj se približiše uz topli šapat:
„Ne brini. Vrlo smo pažljivi prema našim puslicama
ovde u Mafineriji.”
Od čuda i straha nije mogla da dođe sebi. Gledala
je kako ispod nje protrčavaju najpre suvi i još mlaki
kolači boje čokolade, na koje potom sa hirurškom
preciznošću bacaju izdašnu količinu šlaga i onda
odozgo manju količinu čokoladnog musa. Videla je
24 | bulevarumetnosti.rs
šta je zadesilo puslice pre nje i čekala je svoj red.
Nešto manji od ostalih, čokoladni mafin koji je jedva prošao inspekciju težine, obreo se ispod nje i
odjednom su je metalne kandže ispustile tako da je
pala pravo na njega i savršeno se ugnezdila preko
čokoladnog musa, na samom vrhu. Dalje je nastavila pokretnom trakom, činilo joj se, u beskraj.
Čuo je odmotavanje onog papira i biftek je opet
ugledao krvožedno koščato lice mesara. Sa druge
strane daske koja je imitirala šalter, mladić sa flasterima je besneo. Nešto je govorio o neznanju i
nepoštovanju. „Biftek se prodaje u komadu, ko je
tražio da ga ovako iskasapite? Vratite mi moj novac
i zadržite ovu bruku!” Brecnuo se, jer je nazvan
brukom, ali se biftek istovremeno ponadao da će
dobiti tretman kakav zaslužuje. Mesar je pomirljivo
odmahnuo glavom i lakim pokretom ruke dopunio
onu kutiju sa odbačenim komadima. Udarivši o
masne ostatke svinjetine, biftek je osetio poznat,
ali neviđeno jak stisak mesareve šake i smrtonosno
gruvanje mašine za mlevenje mesa.
Puslica se gušila umotana u celofan. U staklu izloga gde su je smestili vi [H