К’о неке змије.
19
Михољско лето
Обујмило је груди
Једре лепојке.
20
У води вазе
Уздише бело цвеће
Сања чист поток.
21
Нага ме змија
Уплаши у шумарку.
Нага жена не.
Мирослав Беловић је рођен 1927. године, у Илиџи, код Сарајева.
Режију је студирао у Београду, Лењинграду и Статфорду на Ејвону.
Дипломирао је на Позоришној академији у Београду.
У Југословенском драмском позоришту ради као редитељ од 1948.
године. Током пет деценија режирао је у свом матичном позоришту
и на гостовањима у земљи и иностранству преко сто тридесет
представа. У средишту његовог интересовања била су драмска дела
домаћих аутора, подједнако класичних и савремених.
За свој рад Беловић је добио више високих признања: Награду Авноја,
Седмојулску награду Републике Србије, Октобарску награду града
Београда, Вукову награду, шест Стеријиних награда, Змајеву повељу,
награду Јоаким Вујић, награду Бранко Гавела, Златни ловоров венац
МЕС-а и друге награде.
Педагошким радом Беловић се бавио од 1949. године. Неколико
деценија је био редовни професор на одсеку за позоришну режију
Факултета драмских уметности у Београду.
Беловић је написао петнаестак драмских текстова, самостално или
као коаутор. О позоришту пише од 1947, и објавио је велики број есеја
и чланака.
Објавио је књиге: „Лирски записи“ (1988.); „Зазирање у ноћи“ (песме,
1988.); „Владавина варке“ (песнички зборник, 1989.); „ Вода у ситу“
(песме, 1991.); “Видиковац живота“ (песме, 1991.); „Талијине песме“
224