BKG № 35 BKG 35 | Page 180

anonimna ostrva poveo bi me a i ja tebe na obalu među borove u vodu vatru i senke izvan ljudskih jezika mimo ljudskih staza da ne govorimo da se ne gledamo kao saučesnici u velikoj izdaji reči onoga što najviše volimo otišli bismo toliko daleko da zaboravimo ko smo na ostrvima tišine zaverenici protiv smisla odmetnici od hrabrosti posrnuli svetioničari begunci od vernosti razumeli smo se žedni zaborava udavljeni u savršenstvu isečeni sopstvenom preciznošću bez daha od sopstvene snage spaljeni u sopstvenoj moći izgubili bismo se na ostrvima nestali držeći se za ruke oduvao bi nas vetar odneo talas prekrila trava tamo bi me poveo a i ja tebe 180