POD VULKANOM KOJI SPAVA
Ja mu priđem… Spuštena brklja!
Nešto ne valja? Tko će znati.
Slušam… Malo previše krklja.
Ne, nije mu za vjerovati.
Trza se… Nekog vraga sniva.
Ali o čemu?... Tiše, tiše!
Nešto se čudno s njime zbiva;
Umirio se… I ne diše.
Žmarci mi plaze preko kože;
Oko mene sablasno sve je;
U zadnji čas se sjetim: Bože,
Pa on boluje od apneje!
Da, on jeste mrcina jaka,
No koliko može… bez zraka?
123