BLUE
Po sobi plešu slova u parovima s brojkama, na tv ekranu se smiješi Vakula s svojom vremenskom prognozom. Blue je i večeras moja boja shvatila sam, kada sam čula da će jutro biti kišovito. Probudit ću se mrgudna, možda ću ostati u krevetu potpuno nepomična kao da sam upravo umrla, u mojoj utrobi ionako davno sve je mrtvo da ne pričam o svom mozgu koji se ponaša kao da je pod anestezijom. Možda se ipak uspijem pokrenuti, trebala bi, mislim da bilo bi nužno. Morali bi se vidjeti ti i ja, ne mogu više šutjeti to strašno boli sve one dijelove u meni koji još dišu, unatoč kiši trebam te potražiti, pa makar se smočila do samih kostiju.
41