- Dosta priča, Đani, već se smrklo i vreme je za spavanje.
Čuvši Jasminine reči, deca su se rastrčala da razviju dušeke savijene u ćošku,
i da navuku zavesu koja je bila paravan između dečjeg i roditeljskog
spavaćeg dela. Jasmina je čistila mrve sa stola dok se Đani umivao, a deca se
polako ređala po dušecima. Mir se lagano uvlačio u komadić njihovog
jednosobnog sveta. Bilo je to doba kada se svako umotavao u svoje misli.
Došao je red i na Jasminu da se pripremi za spavanje. Skinuvši košulju, nagla
se nad metalni lavor puštajući jedre dojke da se lagano njišu nad njim.
Krpom umočenom u vodu prelazila je preko svog maslinastog tela, skidajući
s njega naslage svakodnevnog života. Đani joj je prišao, i ljubeći je u rame
zamahao ispred lica crvenim čipkastim grudnjakom.
- Ovo je za moju lepoticu, da ga nosi i da mu se divi.
Ispustivši mokru krpu, zgrabila je grudnjak s obe ruke, presrećna što je
dobila komad tako skupocene tkanine. Zagrlila je Đanija i ljubila ga svuda po
licu. On je tražio njene usne, i lagano je prelazeći rukama duž leđa
usmeravao ka dušeku, iskazujući očito tako svoje namere.
- Nemoj, Đani, prošaputala je. Ne bacaj seme na ovu njivu, previše je
plodna. A i deca nisu sasvim zaspala.
Ležali su zagrljeni. Ona je nosila svoj crveni čipkasti grudnjak.
*****
Đani je išao ispred svog radnika koji je vozio bicikl sa žičanim kontejnerom
natovarenim kartonima. U jednom trenutku je sišao s bicikla i mašući
rukama počeo da ga usmerava.
- Malo levo! Još, ma, kud ćeš, bre, na taj stub! Levo kad ti kažem!
Kada je video da je njegov radnik uspešno izbegao prepreku i uključio se u
saobraćaj, ponosno je seo na bicikl, gledajući ispod oka putnike na
autobuskoj stanici, koji su pratili ovu malu predstavu. Isprsio se i s
polupodignutom bradom naglas zapevao “Ej, mala moja, ej, mala
mooojaaa…”.
28