Danijela Milosavljević
VRH ŽIVOTA
Đani je ušao na vrata spreman da prihvati parove ručica, koje su omogućile
musavim i nasmejanim malim stvorenjima da se uzveru po njemu, i vise kao
ukrasi s jelke.
- Ajde, ajde, svi kod Đanija, najbogatijeg čoveka u Cigan-mali! - širio je ruke
da prihvati svu živu čeljad jednosobne čatrlje koju su nazivali domom.
- Danas je vaš tata zaradio silne novce, nek crknu dušmani! - vikao je Đani,
dok je držao poluotvorena improvizovana vrata od šperploče, da ga svi čuju.
- Ma, zatvaraj ta vrata! – ciknu mlada žena za šporetom na njega. Bolje mi
pomozi oko vatre, ako misliš da jedeš danas.
- Hajde, Jasmina, moja princezo, nemoj da se ljutiš. Dođi da te okitim onako
kako zaslužuješ.
Prelepa mlada Ciganka, s jednogodišnjim detetom na rukama, pomirljivo je
prišla Đaniju puštajući osmeh da zablista na njenom licu, otkrivajući tako
niske belih zuba. Đani je zagrlio Jasminu hvatajući je u isto vreme za malu
okruglu zadnjicu, koja je prkosno odizala dugačku, šarenu suknju.
- Je l’ vidite, deco, ovo? Ni vaše rođenje nije uspelo da pokvari čvrstinu i
lepotu tela vaše majke.
Stiskajući joj i dalje zadnjicu, i nagnuvši se preko deteta u naručju, bučno joj
je ljubio vrat. Detetu je sve to bilo interesantno, naročito očeva oštra brada,
koju je ono ručicama ispitivalo iznenađujući se nečim tako različitim od
majčine meke kože.
- Ta, nemoj tako pred decom! – poluljutito ga odgurnu posramljena
Jasmina, čijim se obrazima lagano širilo grozdasto rumenilo, nalik malinama.
Odmaknuvši se od njega, dohvatila je šerpu sa smederevca i bučno je
spustila na drveni sto.
26