Onako kako ume, bez
Patetike, ali sa toliko osećaja,
Da ćeš biti stvarna,
Stvarna kao i ove reči koje pišem,
Pitajući se hoćeš li ih jednom
Mojim glasom čuti.
Sve dok razumeš moje reči,
Nije bitno da li si u nečijem zagrljaju,
Nije bitno da li se nekom nadaš,
Sve dok osećam tvoju blizinu,
Koju ponekad remeti
Tvoja odsutnost.
Nije bitno šta će se desiti sutra,
Sve dok znam šta se dešava danas.
Iako me nema u tvojim snovima,
Jer nemam pristup njima,
Imam kartu za ulazak u tvoju realnost.
Sve dok postojiš u meni neobjašljivom
Prisutnošću,
Nije bitno kome ćeš svaki dan biti zaista prisutna.
DOGODIŠ SE
Dogodiš mi se opet, u snovima,
Onda kada sve počne da se smeje mrakom,
Onda kada mesec zavodi zvezdu Danicu,
A ona odbija,
Govoreći kako je sve zvezde gledaju,
Nije primereno.
Dogodiš mi se onda kada se od
Noći polomi parče sna,
Kada postajem svesna,
I razgledam tamu u sobi,
Koju preseca svetlost sa bandera.
Dogodiš mi se u trenu kada se
Suza najavljuje,
Kada već osećam da leti prema mojim očima,
Kada se penje stepenicama
U mom telu,
Kada znam da ti nisi razlog njenog dolaska,
Ali ipak odjednom
Ona padne zbog tebe,
Jer se dogodiš na pogrešnom mestu,
U pogrešno vreme.
Uvek si se tako dogadjao kada nije bilo vreme za tebe,
Kada sam želela da se isplačem zbog svoje tuge,
Kada sam želela da se smejem zbog svoje sreće,
Kada sam bila u svom svetu, pomislivši
Da si negde, daleko,
Da se nećeš dogoditi.
VOZOVI
Zbog tebe me rastužuju vozovi.
Ona noc me je ujedala,
Cinilo mi se, kao da je ta noc najteza u mom zivotu,
Kao da su zvezde zauvek umrle,
A mesec negde iscezao,
Ostavljajuci mi teret mraka.
Odlazak od tebe je bio surov,
Pistolj na slepoocnici,
Udarac na jos mladu ranu,
Ne bi toliko boleo,
Koliko su boleli koraci,kada sam odlazila.
Ali ponela sam tvoj miris na sebi,
Bio je zarobljen u nozdrvama,
Rasut po mojim obrazima,
Utisnut na kapcima.
Misao o tebi me je odvela, I ta
Ista misao ce me opet stvoriti pored tebe,
Jer moj je zivot poceo u onom vozu,
Sve najlepse boja ovoga zivota su
Mi bile pred ocima.
Imala sam hiljadu razloga da dodjem,
A otisla sam sa milion razloga, da se vratim.
GDE GOD DA SI
Gde god da si sad,
Ne brini, osećaj je ostao isti.
Prstom prelazim preko globusa,
Tražim te,
Zaranjam u mora i okeane,
Jezera,
Obilazim prstom sve države,
Gradove,
Sela.
Znam da sam možda tvoje
Postojanje dodirnula prstom,
Osećaš li?
Zamišljam ulice po kojima hodaš,
Zamišljam ljude koje srećeš,
I niko ne liči na mene,
Zato i dodje ta seta, jer nema
Po kome da me se setiš.
Nema nikog da te podseti,
Da kroz vreme trčim
Pokušavajući da te stignem,
Da pronadjem nešto
Da mogu uvek da osetim tvoj miris.
Ne brini, zavedeš moje misli,
Pa ti se predaju,
Posvete ti svaki sekund.
Svaku noć se srećemo,
Zamišljam te, dok prstom
Prelazim preko globusa.
Zavrtim ga. Možda te to teturanje
Prekine u nečemu,
Pa se setiš dana...
Dana koji...
Neka ti je sa srećom.