ČASTIM SE LAŽIMA
Ja sam sebe častila lažima,
prevarila jutro u kome sam
te ponovo pozvala i sad si
opet iluzija koja prija.
Znam već sve o prolaznosti
života.
Ona sam čiju su ulogu
odavno otkazali u teatru tišine,
ona koju zovu da odigra poneki
monolog duše iz dubine, a ti si
onaj koji je srušio sve moje
istine.
Ja sam sebe častila lažima,
prevarila srce koje volim
samo da bih opet osetila
bol, što izmešan sa suzama
ima okus mora i soli.
Znam već sve o prolaznosti
života, ona sam što je ispite
polagala iz prve,
a na poslednjem pala,
jer kraj je nešto što ne razumem
pa ga odlažem godinama.
Moji su likovi preslikani karakteri
koji nemaju budućnost i prija
mi da mislim da me voliš
jer ona sam što nosi pečat
samo jedne uloge
dok se za drugu sprema da svesno
i prkosno zaboravi tekst.
Zato se častim lažima da
ćeš me voleti još jednom isto
onako kao i prvi put, da će
mi srce zadrhtati od pogleda.
Moja je želja tek privid istine
jer ona sam koja igra na rubu
žice ne misleći mnogo
na posledice.
Zato se častim sa lažima
pružajući ti još jednu šansu
da me prevariš jer znam već
sve o prolaznosti vremena.
Zato me pusti da tugujem za
nama i da hrabro padnem na
poslednjem ispitu svog
malog izgubljenog života.
PREDSKAZANJE
Ja nemam moć da ti pročitam sudbinu
ali mogu da osetim ono što ćeš učiniti
jer ljubav je ona koja čita misli i oseća
umesto nas.
Ja ne znam koliko dugo ćemo ostati
zajedno u ovoj tišini i ne znam hoćemo
li biti mi ali mogu osetiti damare
tvog srca, koji obećavaju da će nežno
ljubiti.
Ja nemam pravo da ti oduzmem tu
ljubav niti pravo da te zadržim kad
tvoje srce oseti prazninu i poželi
da se povuče, ali imam pravo da
zadržim svoju ljubav i sačuvam te
u mislima koje će te uvek pamtiti
kao nekog ko je pružio ljubav i ko
se rodio izabran za mene u trenutku
koji je bio duži od večnosti, a
trajao je samo tren baš kao bljesak
suze koja je donela olakšanje i
sada te samo sanjam kroz to isto
predskazanje koje čuvam u
obećanju koje smo dali jedno
drugom u onom času kada smo
pomislili da će ljubav potrajati duže
od tog bljeska.
Ja nemam moć da ti pročitam
sudbinu ali mogu da uđem u
tvoje misli jer si sudbina koja
se poigrala ranjenim srcem
i zato nemam pravo da ti kažem
da ostaneš ali imam pravo da
se povučem u svoju tišinu
i prepustim se tonovima koji
se nadmeću sa kapljicama
suza što odzvanjaju padajući
na moj bol koji me razbio
tvojim odlaskom.
Kao krstovdansko predskazanje
opet se vraćaš u moje nemire
kao da si zauvek bio neko ko
je znao da će ostati, a ne mogu
ti reći ni da odeš, niti smem poželeti
da ostaneš u mom svetu tišine
u koji si kročio zbunjen ali i hrabar
u želji da budeš moj vitez.
Nemam moć da ti pročitam sudbinu
ali imam srce da te zavolim i hrabrost
da te ispratim kada poželiš da
nađeš utočište u nekoj sigurnijoj
priči jer ja sam neko ko ne obećava
srećan završetak.
Zato nemam pravo da te zadržim
ali imam pravo da poželim da
se kao predskazanje pojaviš bar
u mom snu, koji se odvojio od
moje jave kao olakšanje u bolu
koji će vremenom postati sve tiši.
Ja nemam moć da ti pročitam sudbinu
ali imam moć da te privučem svojom
magijom trenutka u kojem si me
zavoleo kao bljesak i zaboravio u
treptaju oka kao signal duši da se
zatvori za nas.
IZBRISANA LJUBAV
Ne mogu izbrisati našu ljubav
kao da nikad nije ni postojala.
Niz jednu malu ulicu prolazim
pogledom koji se često zaustavi
na tom zelenom prozoru sa
koga su se ljubičice dičile svojim
nežnim notama, a tvoje ruke mi
u pozdravu slale poljupce.
Ne mogu zaboraviti našu priču
koju si započeo svojim nežnim
poljupcima, a sada su moji koraci
u polusnu uspomene koja se
zaustavlja na jednoj maloj kući
s čijih prozora se pruža pogled
na luku, koja je ispratila tvoj
brod, a ti si mi u pozdravu
ostavio sećanja.
Ne želim izbrisati svoje tuge
isprane kišom, koja nas je okupala
u letnoj oluji od koje smo se
sakrili ali nismo uspeli pobeći
od sudbine koja je izabrala da
ne budemo zajedno, već samo
da te zapamtim po osmehu
koji si mi poklonio u svom
pozdravu i poslao poljupce.
TIŠINA U VREMENU
Provodim dane u tišini koja se
prelama jače od svake buke.
U nizu gradim reči od misli
koje pokušavam da posložim
na rubove svesti jer se plašim
života izvan snova i mašte,
ali ti se nemoj plašiti da mi
slomiš srce, jer tako ću tako
osetiti da sam živa.
Samo sam ja ta koja ti
može dozvoliti da uđeš
u moj život i neoprezno se
sapleteš o moja očekivanja.
Provodim dane šetajući
uz obalu dok se vetar
bezbrižno igra sa mojom kosom,
ne štedeći ni suvu kožu
svojim slanim dodirom.
U nizu gradim reči koje
slažem u pisma koja
ti poslati neću jer se plašim
da ih ne protumačiš
onako kako sam to i želela
i da razgovor krene svojim
neiskrenim putem kojim
se lakše hoda
jer ponos je đavolja stvar
a ti i ja od srca dar, što retkost
je da se na poklon dobije.
I nemoj kriviti sebe ako
pomisliš da ću biti tužna
kada te budem ispratila,
jer ovaj život koji ljubim
moja je priča u kojoj
svoje likove sama za
svoj samotni put biram.
DOĐI U MOJE MISLI
Dođi u moje misli noćas
Ispričaj mi priču o jezeru
pored koga si šetao srećan
i zaljubljen zamišljajući
da se držimo za ruke,
dok šetao si sa njom
zamišljajući da sam pored
tebe.
Dođi u moje jutro kad
ustanem u nespokoju
i oraspoloži me pričom
o trgovima na kojima
si provodio večeri šetajući
dugo i usamljeno
zamišljajući da sam pored
tebe.
Dođi u moj život kada
budeš spreman da u njemu
i ostaneš bez razmišljanja
i zavedi me pričom o srcu
koje je drhatlo usamljeno
i hladno bez mojih dodira
zamišljajući da ga nežno
milujem dušom.
Dođi u moje misli noćas
i ponesi bezbroj lepih reči
koje ćeš mi šaputati dok
budemo ćutali slušajući
te iste misli koje su nam
zvezde pročitale i spojile
u tihoj noći, kojoj je Mesec
dao ime Ljubav.
SAKUPLJAČI SREĆE
Ne umem da ti poželim nešto što niko drugi nije. Ne umem najbolje da smislim. Grad je svečan u svojoj poslednjoj noći. Ulice blistaju gušeći svoju svetlost, matirane kičom očekivanja i prolaznosti. Ne želim ti baš sve ono što i sebi, jer nisam neko ko bi poželeo baš uvek da me neko voli. Ne volim granice, prelaze i promene, ali volim paukove. Nikad ih ne ubijam. Oni mi donose sreću. Volim sitnice, toplu čokoladu, priveske za ključeve. Volim da mirišem na jutro i tople kifle. Ne volim velike događaje. Oni me plaše, dok svetlost gura moju tamu da se skloni, baš kao nova godina što gura staru. A ja ne volim promene. Volim da mirišem omot od čokolade, da čekam vozove, a da ostanem na peronu. Treba mi nežan pogled na licu ali ne tražim da mi se odmah i osmehneš.
Mali nagoveštaj koji sasvim dovoljno osvetljava ulicu. Šta da ti poželim, a da nije kliše, da ne bude ono što očekuješ. Jer želim da te iznenadim. Neću ono što želim i sebi jer sam potrošila gleđ pijući hladno i vruće. Ja sam otišla predaleko i hrabro poginula.
Uvek u prvom redu svojih strahova. Ti nemoj mojim putem. Provuci se kroz život da te niko ne vidi. Odsanjaj svoje snove i zavuci se u toplinu koja boji tvoj grad i baca svetlost po licu i udahni život. Šta još da ti poželim. Ne budi iskren. To se ne isplati. Ni mnogo dobar. Boleće te duša, mnogo puta. Ne obećavaj kad nisi siguran da imaš karakter. I poljubi nekog kad te nežno pogleda. Ne pitaj da li želi. Usudi se. Ostavi novac koji si poneo na svoju proslavu ubogoj starici što mrzne na pločniku i zaboravi da si dao. Provuci se kroz život da te niko ne vidi. Nemoj u prve redove. Lako se gine. Znam šta ću da ti poželim. Setila sam se. Nije kliše, ali šta i ako jeste, nećeš mi zameriti. Od srca je. Ne želim to za sebe. Ali ti uzmi. Znam da voliš i da tebi treba, a ja imam u izobilju. Uzmi trenutke. Ima ih pregršt. One radosne. Meni ne trebaju. Ja neću. Poklanjam svima trenutke za sreću. Male čestice koje se provlače u svom beskrajnom trajanju.
Neka ti se nađu za usput.