Tamara Babić
ISPOD MASKE, STO ĐAVOLA
VIRE
„Izvini, mogu li te nešto zamoliti?” pitala je Milica, teškom mu-
kom prevaljujući slogove preko usana.
“Recite...”
“Molim te da ovo pismo daš momcima koji odnose veš u prao-
nicu, ili dostavljačima hrane, svejedno... Izuzetno je važno da pismo
bude poslato.”
“Budite bez brige, pobrinuću se za to.”
“Hvala ti do neba!”
Bolničar još nije ni stigao da pokupi suđe od njenog ručka, a ona
je omamljena sedativima već utonula u san.
Zašto li joj je toliko važno to pismo? zapitao se bolničar dok je
nožem rezao kovertu. Gusto nažvrljani tekst sa puno precrtanih reči
je odavao nervoznu osobu, ili pak nekoga ko piše u žurbi.
“Draga Majo,
Sigurno si premrla od brige za mene, ali kada ti objasnim šta se
desilo, shvatićeš zašto se nisam javila ni tebi, koja si mi najbliža, ni
bilo kome drugome. Probaću u najkraćim crtama da ti ispričam šta
se sve izdogađalo.
Počelo je u Americi, a onda se pošast proširila na zapad Evrope.
Nakon što su stigli u Sloveniju, Bosnu i Hrvatsku, bilo je samo pitanje
trenutka kada će doći i kod nas. Klovnovi, Majo, pričam ti o klovno-
vima. Nemoj odmah da kolutaš očima, nego pročitaj do kraja.
Najpre se pojavio jedan, u blizini osnovne škole na Novom Beo-
gradu, kod “Hajata”. Nakon poslednjeg časa u popodnevnoj smeni,
nekolicinu osnovaca je neko dozivao da dođu do žbuna u školskom
dvorištu. Đaci su prišli i videli klovna sa sekirom, što ih je uplašilo, pa
A rgus B ooks O nline M agazine # 17
127