„ Naravno.“ Reče on ravno ne menjajući položaj. „ Rekli ste mi da se ta nesreća dogodila kada ste imali... osam?“ ona nesigurno poče da prevrće listove notesa. „ Deset“, ispravi je. „ Da, oprostite.“ Prekide sa listanjem i pogleda ga. „ Koliko je devojčica imala godina, sećate li se?“ „ Imala je devet.“ „ Volite da čitate?“ nastavi ona sa pitanjima. „ Da.“ On je sada okrznu pogledom. „ Preferirate samo neku određenu oblast...?“ „ Čitam sve, volim da budem upoznat sa raznim oblastima. Čevek ne može biti potpuno svestan sebe dok ne upozna i ne istraži sve aspekte života i prirode.“ Doktorica klimnu glavom slažući se, pri tom beležeći u notes.
„ Delujuete mi kao stabilna ličnost, koliko sam vas upoznala za ovo kratko vreme, potpuno logično i pravilno donosite zaključke o svim stvarima o kojima smo diskutovali, pa ipak rekli ste da ste vi krivi za smrt te devojčice iako vaša logika mora da zaključi kako je to bio nesrećan slučaj jer ni odrastao čovek nije u stanju predvideti nečije ponašanje do tog nivoa da bi video i sprečio takvu nesreću.“ Pratila je njegovu reakciju ali je ona izostala kako je i očekivala.
„ Želela bih da mi objasnite zašto ste mi rekli da priznam nešto, kao i ovo u vezi datuma. Verujete li zaista da je danas datum koji kažete da jeste?“
„ To nije pitanje vere Su – Su, već nauke“, reče ne dižući pogled.
***
Sanjala je čudne snove. Peščana obala i zelenkasta reka, dečaci koji skaču po uspenušanom plićaku a iza njih tamna, visoka stena, zarivena u trbuh reke kao kakav ogroman zub. Odjednom se našla gore na njenom klizavom vrhu, oči u oči sa Nevenom Božovićem. Bio je to on, znala je, iako je u snu izgledao drugačije. I to je bilo čudno, znala je da je izgledao kao dete ali nije nikako uspevala da mu uhvati lik, čak ni konture tela. I svaki pokušaj da ga bolje pogleda kao da je
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 48